Буџет о концу, дуг у лонцу

Панчево – Сва је прилика да ће четири панчевачка јавна предузећа завршити 2011. са губитком, уколико град не притекне у помоћ. Оно што је гора варијанта јесте то да се на крају ове године установи да ни градски буџет, како каже већник задужен за финансије Зоран Јовановић, „није одржив”. А исход није искључен, рекао је Јовановић, реферишући финансијско стање града пред последњи, пети ребаланс буџета, уколико не буде воље у „Петрохемији” и „Азотари” да граду заједнички плате бар 80 милиона динара.

Градски трезор стављен је на кушњу добрим делом околношћу да из Покрајинског фонда за капитална улагања ове године није стигао ни динар, па је град путарима који реконструишу улице дао гаранције да ће сам платити цех, ако паре из Новог Сада не стигну. Путари су на конто тог обећања ових дана испоставили граду рачун од 190 милиона динара, а већници су одлучили да се плати само 32 милиона. Још увек се надају парама из Покрајине, па ће и оно што је дато последњим ребалансом ићи на конто Фонда за капиталне инвестиције. А тај фонд, кажу, путарима и другим извођачима радова дугује већ више од милијарде, само у Панчеву.

Пажњу панчевачке јавности привукао је закључак већника да је за „одрживост” овогодишњег градског буџета неопходно да „Петрохемија” и „Азотара”, које на име разних давања граду дугују више од 600 милиона, до краја године плате бар 80 милиона динара.

По граду је одмах кренула прича да је захтев помало политички обојен, јер је познато да ће Уједињени региони Србије за градоначелника Панчева кандидовати Сашу Павлова, директора „Петрохемије”. Она пак, уосталом као и „Азотара”, нема обавезу да дуг плати, јер се води као предузеће у реструктурирању, али би ово био добар тест локалпатриотизма за оног ко се кандидује за првог човека вароши.

Већник Зоран Јовановић не спори да би прва асоцијација на захтев градске управе могла да буде таква, али одлучно одбија ту врсту размишљања.

– Ове две фирме дугују граду, на име еко-таксе, накнаде за грађевинско земљиште, пореза на имовину, више од 600 милиона динара. За буџет би спасоносно било тих 80 милиона (45 „Азотара”, 35 „Петрохемија”) које дугују само на име пореза на имовину. Разговарали смо са челним људима ових предузећа о томе и надамо се да ће помоћи. То што их до сада нисмо „притискали” да плате огромни дуг граду, не значи да сада испостављена молба има било какву политичку конотацију – каже већник Зоран Јовановић.

И ако се овакво објашњење уважи, градски оци из најмање два разлога могу очекивати да „Азотара” и „Петрохемија” неће бити орне да по сваку цену помогну. Важан разлог јесте то што ни једно ни друго предузеће нема обавезу да плаћа дугове, јер су, одлуком владе, у реструктурирању. Најзад, тешко да су челни људи ове две фирме заборавили септембарску одлуку Скупштине града, донету на предлог истог Градског већа, које сада вапи да се део дуга плати. Тада је унисоним гласањем одлучено да се одбије предлог Владе Србије којим се тражи опраштање дугова 15 панчевачких фирми које су у реструктурирању, у износу од 495 милиона динара. Дуг „Азотаре” граду био је тада 220, а „Петрохемије” скоро 200 милиона. Сада би из „јужне индустријске зоне” градским оцима могло бити поручено: „Ви сте могли да нам опростите део дуга, али нисте хтели, ми можемо да вам платимо део дуга, али нас статус предузећа на то не обавезује”. Многи сматрају да ће се тако и десити.

Миодраг Шашић