"Дуо Меркози" мења ЕУ

Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози на јучерашњем мини-самиту у Стразбуру са италијанским премијером Маријом Монтијем најавили су да ће ускоро предложити промене оснивачких уговора Европске уније, како би се успоставило боље управљање еврозоном, односно већа интеграција и усклађивање економија.

Немачко-француски „дуо Меркози” наступио је јуче наизглед у јединственом фронту, али ставови Меркелове и Саркозија су далеко од усаглашених, пре свега око тога каква се очекује улога Европске централне банке (ЕЦБ) у решавању европске дужничке кризе.

Саркози покушава да убеди Меркелову да одустане од противљења идеји да се ЕЦБ дозволи да постане „кредитор последњег уточишта” и тиме заштити националне буџете од скептичних финансијских тржишта. Париз је мишљења да би омогућавање да ЕЦБ постане „кредитор последњег уточишта”, по моделу америчке Управе федералних резерви или Банке Енглеске, поново уверило тржишта да не постоје ризици од банкрота чланица еврозоне због немогућности враћања дугова.

С друге стране, немачка канцеларка се жестоко противи идеји такозваног монетизовања дуга еврозоне посредством ЕЦБ, јер сматра да би то „разводнило” мандат те банке за спречавање раста инфлације. Будући да је ЕЦБ успостављена према моделу Бундесбанке, Немцима је неприхватљива било која мера која би практично значила једноставно штампање нових количина евра.

Међутим, овај тврди немачки став поприлично је уздрмао прекјучерашњи досад незабележени догађај на финансијским тржиштима – Немачка није успела да нађе купце за своје државне обвезнице које доспевају за 10 година, вредне више од две милијарде евра.

Чак око 40 одсто пласираних обвезница немачког државног дуга остало је непродато, а јуче је стигла и још једна забрињавајућа вест – каматна стопа на британске државне обвезнице је први пут у последње две и по године нижа од каматних стопа на немачке дужничке хартије од вредности. Нижа каматна стопа на дугорочне државне обвезнице значи да инвеститори имају веће поверење у стабилност британске него немачке економије.

Овај развој догађаја је многе аналитичаре навео на закључак да је дужничка криза сада „стигла” у само срце еврозоне. Осим тога, крах са продајом обвезница доказује да и највећа европска економија има проблема, а при томе „даје крила” Французима у њиховој намери да убеде Немце да пристану да се емитују еврообвезнице, којима би биле обједињене оријентационе немачке обвезнице са обвезницама које емитују владе које су изгубиле поверење тржишта.

„То је неопходно”, изјавио је француски министар спољних послова Ален Жипе пред јучерашњи самит у Стразбуру. „Ситуација је озбиљна. Не смемо потценити њену озбиљност, јер она дотиче чак и најсолидније економије.”

Позицију Меркелове подрива и анализа професора финансија Бернда Рафелхишеа, који је за немачки пословни дневник „Ханделсблат” изјавио да је стварни јавни дуг Немачке око седам билиона (хиљада милијарди) евра, што је три и по пута више него што се званично признаје.

Осим два билиона евра, колико се у званичним подацима немачке владе наводи да је јавни дуг за ову годину, према речима професора Рафелхишеа, који предаје на Универзитету у Фрајбургу, реални дуг Немачке обухвата и додатних још пет билиона евра непокривених трошкова за пензије и здравствену заштиту.

Према Рафелхишеовој рачуници, немачки дуг онда износи 185 одсто бруто домаћег производа земље, а не 85 процената БДП-а, како се наводи у званичним документима.

Подсетимо, у односу на БДП, највећи дужник у еврозони јесте Грчка, чији дуг износи 186 одсто БДП-а.

Упркос овим контроверзама, нема сумње да је Немачка и даље економски мотор целе еврозоне, а да је при томе и сама остварила осетан пад незапослености и солидан економски раст заснован пре свега на огромном извозу.

Ипак, притисци на Берлин да промени мишљење о еврообвезницама не стижу само из Париза, већ и из Брисела од председнике Европске комисије Жозеа Мануела Бароза и из Луксембурга од Жана Аселборна, заменика премијера.

„Не смете да заборавите” да предлагањем измене уговора „постоји ризик од нестанка ЕУ”, пошто је „утопија веровање да ће за ревизију бити предложени само одређени чланови”, навео је Аселборн у отвореном писму Меркеловој, објављеном у „Ханделсблату”.

„У случају измене споразума, своје предлоге поднели би и Британци, као и Европски парламент, након чега би се у неким земљама без икакве сумње организовали референдуми са неизвесним исходом”, упозорио је Аселборн.

Н. Радичевић

...........

ОЕЦД: Рецесија у еврозони се још може избећи

Рим – Главни економиста Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) Пјер Карло Падоен изјавио је јуче да се рецесија у еврозони још може избећи, али је упозорио да ће предстојеће прогнозе његове организације показати „опадајући и слаб раст”. „Веома смо забринути”, рекао је Падоен у интервјуу италијанском дневнику „Стампа”, преноси Танјуг.