"Duo Merkozi" menja EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi na jučerašnjem mini-samitu u Strazburu sa italijanskim premijerom Marijom Montijem najavili su da će uskoro predložiti promene osnivačkih ugovora Evropske unije, kako bi se uspostavilo bolje upravljanje evrozonom, odnosno veća integracija i usklađivanje ekonomija.

Nemačko-francuski „duo Merkozi” nastupio je juče naizgled u jedinstvenom frontu, ali stavovi Merkelove i Sarkozija su daleko od usaglašenih, pre svega oko toga kakva se očekuje uloga Evropske centralne banke (ECB) u rešavanju evropske dužničke krize.

Sarkozi pokušava da ubedi Merkelovu da odustane od protivljenja ideji da se ECB dozvoli da postane „kreditor poslednjeg utočišta” i time zaštiti nacionalne budžete od skeptičnih finansijskih tržišta. Pariz je mišljenja da bi omogućavanje da ECB postane „kreditor poslednjeg utočišta”, po modelu američke Uprave federalnih rezervi ili Banke Engleske, ponovo uverilo tržišta da ne postoje rizici od bankrota članica evrozone zbog nemogućnosti vraćanja dugova.

S druge strane, nemačka kancelarka se žestoko protivi ideji takozvanog monetizovanja duga evrozone posredstvom ECB, jer smatra da bi to „razvodnilo” mandat te banke za sprečavanje rasta inflacije. Budući da je ECB uspostavljena prema modelu Bundesbanke, Nemcima je neprihvatljiva bilo koja mera koja bi praktično značila jednostavno štampanje novih količina evra.

Međutim, ovaj tvrdi nemački stav poprilično je uzdrmao prekjučerašnji dosad nezabeleženi događaj na finansijskim tržištima – Nemačka nije uspela da nađe kupce za svoje državne obveznice koje dospevaju za 10 godina, vredne više od dve milijarde evra.

Čak oko 40 odsto plasiranih obveznica nemačkog državnog duga ostalo je neprodato, a juče je stigla i još jedna zabrinjavajuća vest – kamatna stopa na britanske državne obveznice je prvi put u poslednje dve i po godine niža od kamatnih stopa na nemačke dužničke hartije od vrednosti. Niža kamatna stopa na dugoročne državne obveznice znači da investitori imaju veće poverenje u stabilnost britanske nego nemačke ekonomije.

Ovaj razvoj događaja je mnoge analitičare naveo na zaključak da je dužnička kriza sada „stigla” u samo srce evrozone. Osim toga, krah sa prodajom obveznica dokazuje da i najveća evropska ekonomija ima problema, a pri tome „daje krila” Francuzima u njihovoj nameri da ubede Nemce da pristanu da se emituju evroobveznice, kojima bi bile objedinjene orijentacione nemačke obveznice sa obveznicama koje emituju vlade koje su izgubile poverenje tržišta.

„To je neophodno”, izjavio je francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe pred jučerašnji samit u Strazburu. „Situacija je ozbiljna. Ne smemo potceniti njenu ozbiljnost, jer ona dotiče čak i najsolidnije ekonomije.”

Poziciju Merkelove podriva i analiza profesora finansija Bernda Rafelhišea, koji je za nemački poslovni dnevnik „Handelsblat” izjavio da je stvarni javni dug Nemačke oko sedam biliona (hiljada milijardi) evra, što je tri i po puta više nego što se zvanično priznaje.

Osim dva biliona evra, koliko se u zvaničnim podacima nemačke vlade navodi da je javni dug za ovu godinu, prema rečima profesora Rafelhišea, koji predaje na Univerzitetu u Frajburgu, realni dug Nemačke obuhvata i dodatnih još pet biliona evra nepokrivenih troškova za penzije i zdravstvenu zaštitu.

Prema Rafelhišeovoj računici, nemački dug onda iznosi 185 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, a ne 85 procenata BDP-a, kako se navodi u zvaničnim dokumentima.

Podsetimo, u odnosu na BDP, najveći dužnik u evrozoni jeste Grčka, čiji dug iznosi 186 odsto BDP-a.

Uprkos ovim kontroverzama, nema sumnje da je Nemačka i dalje ekonomski motor cele evrozone, a da je pri tome i sama ostvarila osetan pad nezaposlenosti i solidan ekonomski rast zasnovan pre svega na ogromnom izvozu.

Ipak, pritisci na Berlin da promeni mišljenje o evroobveznicama ne stižu samo iz Pariza, već i iz Brisela od predsednike Evropske komisije Žozea Manuela Baroza i iz Luksemburga od Žana Aselborna, zamenika premijera.

„Ne smete da zaboravite” da predlaganjem izmene ugovora „postoji rizik od nestanka EU”, pošto je „utopija verovanje da će za reviziju biti predloženi samo određeni članovi”, naveo je Aselborn u otvorenom pismu Merkelovoj, objavljenom u „Handelsblatu”.

„U slučaju izmene sporazuma, svoje predloge podneli bi i Britanci, kao i Evropski parlament, nakon čega bi se u nekim zemljama bez ikakve sumnje organizovali referendumi sa neizvesnim ishodom”, upozorio je Aselborn.

N. Radičević

...........

OECD: Recesija u evrozoni se još može izbeći

Rim – Glavni ekonomista Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Pjer Karlo Padoen izjavio je juče da se recesija u evrozoni još može izbeći, ali je upozorio da će predstojeće prognoze njegove organizacije pokazati „opadajući i slab rast”. „Veoma smo zabrinuti”, rekao je Padoen u intervjuu italijanskom dnevniku „Stampa”, prenosi Tanjug.