И празници деле БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Обележавање 25. новембра као Дана државности Босне и Херцеговине и ове године је подигло политичку температуру између Бошњака, с једне, и Срба и Хрвата, с друге стране. Српски политичари тврде да 25. новембар није празник на нивоу БиХ, јер ни у једном закону није одређен као Дан државности. И хрватски политичари заступају сличан став тако да се у кантонима Федерације БиХ у којима су Хрвати већина овај празник не обележава.

Високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко је, према извештају електронских медија, честитао Дан државности и рекао да је то празник који је потврђен законом.

Председник РС Милорад Додик упорно понавља да 25. новембар није ни Уставом БиХ ни законима на нивоу БиХ проглашен празником, односно Даном државности. „Овај датум је као празник одређен законом Федерације БиХ и ми немамо ништа против да се он у њој обележава.”

„Истрајавање у причи да је 25. новембар, дан Заседања антифашистичког већа народног ослобођења Дан државности БиХ је покушај Бошњака да се искупе за грехове у Другом светском рату, јер су масовно били у фашистичким јединицама, међу којима се посебно издваја СС ’Ханџар дивизија’, која је починила велике злочине над Србима. Тек када су тадашњи муслимани увидели да ће победити антифашистичка коалиција, они су почели да приступају партизанским јединицама”, рекао је Додик.

Чланови Председништва БиХ Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић приредили су прексиноћ, поводом Дана државности, пријем на који није дошао њихов колега Небојша Радмановић. Обраћајући се присутнима Изетбеговић је рекао да је у бићу БиХ идеја „антифашизма, заједништва, равноправности, поштовања другог и друкчијег, вишевековног шаренила њених различитости”.

Комшић је казао да је заседање ЗАВНОБиХ-а вратило БиХ „историјско и политичко право да се назове државом”. Значај 25. новембра 1943. он је свео на четири појма – БиХ, слобода, антифашизам и једнакост.

Коментаришући Изетбеговићеве и Комшићеве поруке, председник Партије демократског прогреса Младен Иванић је нашем листу рекао да они покушавају да „ретуширају историју”. „Окосницу антифашистичке борбе, не само у БиХ, већ и другим бившим југословенским републикама, чинили су Срби, који су поднели највеће жртве у борби против фашиста.”

Комшићева четири појма – БиХ, слобода, антифашизам и једнакост – Иванић је оценио као неутемељену.

„Хрвати у Федерацији БиХ су у подређеном положају у односу на Бошњаке. Још гори је положај Срба у Федерацији БиХ. Подсетио бих да на референдум о независности БиХ 29. фебруара и 1. марта 1992. године нису изашли Срби, чиме је један народ потпуно игнорисан. И друго, на референдум је изашло 63,7 одсто бирача, а по тада важећим прописима да би његов резултат био обавезујући, било је неопходно да на њега изађе најмање две трећине гласача”, нагласио је Иванић.

И Клуб Хрвата у Градском већу Мостара осудио је обележавање 25. новембра као Дана државности БиХ. Према извештају хрватских портала у његовом саопштењу је наведено да „оваква пракса не доприноси толерантним односима”. И Хрвати тврде да овај празник није усвојен као државни. У тексту портала www.dnevnik.ba наведено је да су они који се данас највише заклињу у ЗАВНОБиХ погазили његове принципе о равноправности народа. Као пример наведен је избор Жељка Комшића за хрватског члана Председништва БиХ. Он је, као члан Социјалдемократске партије БиХ, изабран бошњачким гласовима.

Боро Марић