Беспарица у Грчкој уки­да Де­да Мра­за

Од нашег дописника

Атина – Опустеле улице, позатваране радње, проређени фризерски салони, начета света традиција породичног изласка недељом, утихнула ноћна галама по бузукеријама – то је Грчка коју сурова економска стварност мења готово до непрепознавања.

Криза је најтеже погодила мали бизнис. Национална конфедерација трговинских предузећа саопштава да је у периоду 2003–2010. затворено преко 30.000 малих радњи, а у последњој години чак 68.000 занатских, трговачких и радњи услужних делатности.

Божићни празници су на прагу, улице и излози већ су украшени, али за кога, питају се продавци који сатима ишчекују да неко уђе у радње чији су рафови полупразни, а асортиман лошији него раније.

Централна овдашња трговачка улица Ерму је готово полупразна. Свака пета радња је затворена, док је у историјском делу града свака четврта. Затворене су продавнице сувенира и галерија јер нико нема за кирију која је – са закашњењем – преполовљена.

„Мало ко поручује нову робу јер се плаши да је неће продати. Трговци стално измишљају неке распродаје, дају по 70 одсто јевтиније”, каже Ангелос који жели да остане анониман и неће да се слика. „Од кад знам за себе, моји су шили пиџаме и кућне хаљине. Онда смо прешли на доњи веш, а када су стигли велики ланци и Кинези, остали смо без купаца. Мама је затворила радњу пре пола године. Сад сам на бироу, чекам посао.”

Његова прича једна је од хиљада које све имају исти тужни крај.
„Наша породица је деценијама живела од прављења украсних лампи и абажура. Родитељи су нас од тог посла ишколовали. Сестра је наставила посао, ја сам отишао у државну службу”, каже

Лазарос Цакос чија је радња у трговачком делу Пиреја. „Сада смо пред затварањем. Распродајемо све што је остало. Не можемо да платимо струју, материјал.”

Атинска комора малих привредника упутила је недавно апел влади да подржи мали и средњи бизнис који је одувек био срж грчке привреде. У писму министру финансија Евангелосу Венизелосу упозоравају да уколико не добију олакшице, рецимо за коришћење енергије, многи неће моћи да подмире трошкове и плате порезе, да ће морати да угасе бизнис.

„Ми смо ретки у крају који су се одржали”, прича пекарка Елени Гали. „Промет нам је опао за трећину, али сада се више купује хлеб. Мало ко може да плати девет евра за килограм ситног пецива. Поред нас је школа и раније смо продавали све што испечемо, сада деца купе само један  ђеврек, за пола евра.”

Гали за 800 евра месечно ради и по 12 сати дневно, често суботом и недељом, јер је то једини начин да се радња одржи. „Отпустили смо неколико радника и надамо се да ћемо опстати, јер се код нас и пече и продаје. Радње које су од нас куповале хлеб за продају затворене су. Нису издржале кризу.”

У готово свим општинама затворене су радње за поправку одеће. Иако у овим временима народ преправља старо, кројачи не могу да плаћају ренту.

„Да ћерка не ради, не знам од чега бих живела”, каже Елени Рапти код које је цео крај поправљао рајсфершлусе, скраћивао панталоне и проширивао сукње. „То је једино што знам да радим, од тога сам живела после мужевљеве смрти.”

За оне који су преостали, једина нада је Божић. Ко преживи до Нове године има шансе да се извуче. Шансе су слабашне.

Очекује се да ће одмах после божићних празника бити заувек затворено још 53.000 радњи и да ће се број оних који су у малом и средњем бизнису остали без посла попети на око 80.000. Промет је опао за преко 50 одсто.

Грчка статистика каже да су жене раније код фризера ишле у просеку шест пута годишње, сада само два пута.

Ветеран у професији, Нацос Јанизис дочекује нас у празном салону, иако је близу подне. Каже да се промет преполовио, да је морао да смањи број радника.

„Уз кризу, гуше нас кирија и порези. Уз ПДВ од 23 одсто нама мало остаје. Радник ме кошта 1.500 евра, од чега је плата 650 евра, а све остало су дажбине. Да бисмо издржали, треба да имамо преко 200 муштерија месечно, сада је то једва нешто преко сто.”

„Оваквом политиком држава нас тера да радимо на црно. Тако се сналазе сви они који су затворили радње. Зараде 40 евра дневно, приме у стану старе муштерије, не плате порез и тако преживљавају.”

Саобраћај је смањен, мада недовољно у односу на размере кризе у којој се земља налази. Дима са „Шелове” пумпе на Булевару Посејдонос у Атини каже да никада до сада није видео да се купује бензин за пет или десет евра. Ретки су који пуне резервоар.

Све су скромнији и они који купују месо. Прошла су срећна времена када је месара било на сваком кораку, када су Грци пекли роштиљ и позивали госте на богату трпезу са прасетином и јагњетином, присећају се власници месаре, браћа Јанис и Ахилеос Зотос.

„Ми смо ове године платили порез 5.000 евра више него 2010. Ко то може да издржи кад је промет опао за четвртину, а кило свињетине је од четири до 6,5 евра, говедине од седам до 10 евра. Рачунамо на празнике јер, у противном, не знам како ћемо идуће године”, каже Ахилеос.

Последње чега би се велики број Грка одрекао јесу игре не срећу, али изгледа да и у њу више не верују. „Играју само зависници који би и тако сваки евро ставили на коцку”, каже Јуља Салака, власница радње, присећајући се срећних времена од пре само две-три године када су пред Божић премије биле и по три милиона евра, када су Грци остављали читаво богатство у радњи.

„Данас играју упола мање, а велики број радњи је затворен јер су власници давали кредит муштеријама који они сада не могу да врате.”

Како су и ресторани и кафићи празни, што је некада било незамисливо, Грци са зебњом ишчекују Божић – све мање верујући у Деда Мраза.