Тираж и како га стећи

Ових дана су агенције и медији пренели вест да је у Србији извршено прво одитовање (верификовање) тиража једног броја дневних и недељних новина. Дат је први извештај компаније под називом АБЦ (Аudit Bureaux of Circulation) Србија која је основана у јануару ове године. Наша земља је тако ушла у друштво још четрдесетак у којима постоје овакви одитори удружени у међународну организацију ИАБЦ. У поменутом извештају наводи се да су "међу новинама које су учествовале у мерењу тиража" на првом месту код дневних листова "Вечерње новости", а међу недељницима "Свет". Цитирали смо ограду из извештаја јер се вест само тако може разумети. Наиме, верификација тиража обављена је само за издаваче који су приступили компанији, као што су и верификовани подаци доступни само члановима АБЦ Србија. Дакле, радозналци и даље неће видети цифре о тиражима уколико се не учлане или не придруже – уз новчану надокнаду, разуме се.

Процес одитовања (верификације) тиража је вид саморегулације медија. Обавља се само за учлањене новине на принципу добровољности. Сличан је поступцима који су успостављени ради праћења квалитета по ИСО стандардима. Речју, о кретању свих примерака неког издања морају да постоје веродостојни документи. Одитори ће на основу увида у њих контролисати штампање, дистрибуцију и ремитенду како би утврдили стварни (одитован) тираж. Ове процедуре су већ разрађене вишедеценијским радом одитора у другим земљама, и сада се примењују и код нас. Наравно, уколико постоје сумње (или дојаве) да се негде у ланцу дешавају махинације, одитори ће имати право да обаве и контролу на лицу места. Сва је прилика да ће у Србији, барем у почетку, морати да бдију у штампаријама и да посећују киоске.

У чему је смисао овог посла у толиким земљама? Нема тајне уколико се схвати да су новине масовни медиј који је од настанка био (углавном) у приватној својини и упућен на тржиште. Из тога следи да је продаја огласног простора била, и остала, најважнији извор прихода. Тај новац у штампане медије доносе оглашивачи. За њих је податак о величини, али и саставу читатељства, веома важан ради одлучивања у коме листу ће закупити огласни простор. Појава АБЦ Србија указује да закони тржишта штампе почињу да делују и у Србији. Не само да се колач огласних прихода увећава, него ће се и његова подела све више обављати према егзактнијим критеријумима.

На сајту АБЦ Србија отворена је и анкета о нужности постојања бироа за одитовање тиража. Као што се могло претпоставити, посетиоци су убедљиво (65 одсто) гласали за одговор да је овај посао "апсолутно неопходан". Са тим се слаже и потписник ових редова. Из сопствених покушаја зна да је веома тешко доћи до података о стварним тиражима наших новина. Издавачи су, по правилу, увек знатижељницима саопштавали величину штампаног тиража. А продати тираж увек је мањи, и до 20 одсто. Други су податке о дневним новинама надувавали дајући цифре о свим издањима куће. Потом, могло се сазнати да штампарије понекад доштампавају примерке ради сопствене продаје или поравнавања трошкова са издавачима. Коначно, говорило се и о махинацијама у дистрибутивној мрежи, како би се зарада преливала или скривала од порезника. Сада би свему томе требало да дође крај. Јер, одитован тираж је број примерака који су уредно купљени, уз контролисан број оних подељених бесплатно.

Речју, почетак рада АБЦ Србија треба да буде почетак краја разним манипулацијама тиражом издавача и власника. У првом реду, то је било непоштено пословање или довођење купаца (оглашивача) у заблуду. Неки су, надувавањем података о тиражу својих новина слали и поруку како њихова издавачка политика ужива највеће поверење у јавности. Коначно, епитет "најтиражнији" веома је пожељан за самопромоцију, јер тобоже потврђује ваљаност новинарског производа пред судом грађана.

Верификовањем тиража поправиће се превасходно односи клијената и штампаних медија. Чланови АБЦ компанија углавном су оглашивачи, агенције и издавачи. Уз релативно мале трошкове они ће добити веродостојне податке о тиражу конкурената, дистрибутера огласа, робе у коју вреди или не вреди инвестирати. Придружени чланови могу да постану сви за које су тиражи новина (а касније и електронских издања) интересантан податак. Увид у њих није откривање никакве пословне тајне, већ специфичан бизнис у коме се тргује једном информацијом као робом. Од одитовања тиража јавност неће имати неку нарочиту ползу. Као што је већ речено, без чланства у АБЦ нема увида у податке. Дакле, жестока утакмица новина за освајање тржишта се наставља, само што ће у новим условима на терену бити и судија. Сва је прилика да ће грађани од тога добити само нове таблоиде и још "жућу" штампу. И до сада, величина тиража била је обрнуто пропорционална квалитету извештавања. У сваком случају, ако су промућурни, грађани ће и без одитовања (са)знати ко има проблема са тиражом – када их запљусне понуда бесплатних летовања, наградних купона, станова, аутомобила... Јер, читаоци су оно што новине продају оглашивачима.