Поноћни прасак жеља и снова

Нова година – велики прасак на поноћној смени две секунде, кад се казаљке стопе – опстала је као највећи планетарни празник и као мера за време испољена кроз календар; датумима и бројевима обележено кретање планета. Историја ће тешко утврдити ко је први узвикнуо "Срећна Нова година!", као и то када је тачно први јануар почео да се слави као празник. Од јулијанског и потом грегоријанског календара време се мери по сунчевој путањи, као што је то и данас у већини земаља света. Реч календар потиче од латинске речи calendarium што означава списак дугова, обавеза, нешто као данашња "агенда", само за прошлост; односно свођење, заокружавање годишњих рачуна.

Календар је још у митолошко (преисторијско) доба био уређен скуп правила за живот појединца и заједнице. Хришћани су га задржали и осавременили. Нова година је искључиво световни празник испуњен добрим жељама и има више везе са зимском краткодневицом (када дани постају дужи) него са Деда Мразом и свим производима које нуди. И уочи Нове године светски покрет New Age (Ново доба) поручује "Спасавајмо сами себе" уместо хришћанских божићних порука да је "пут ка спасу у љубави Божјој". Познати астрофизичар и математичар Милутин Миланковић знао је да све то нема никакве везе са астрофизиком, да се у том тренутку слави замишљен број, јер у свемиру се не догађа ништа од посебне важности.

Он је творац новојулијанског календара, који није усвојен, али постоје тврдње да је прецизнији од грегоријанског, иначе званично признатог у Србији од 1919, док Српска православна црква још поштује јулијански. Зато Срби имају две нове године. Јевреји су у четвртом веру нове ере направили прецизан календар који почиње 3760. године пре наше ере, месеци се рачунају према кретању Месеца око Земље, а дани и године по обртању Земље око Сунца. У средњовековној Србији се примењивао календар датиран од 5508. године пре наше ере. По том календару сада бисмо славили 7512. годину.

Да ли би била другачија од 2007. коју дочекујемо?

Претпразничне гужве у саобраћају и продавницама. Предизборни плакати и билборди. Највећи промет у кафанама, ноћним клубовима и на сплавовима. На Економском факултету журка за студенте, две бине – на једној – хаус, латино, диско; на другој – "домаћица", подразумева се. У цену карте укључено: неограничена количина пића (виски, текила, пиво, сокови...), неограничена количина хране (мини-пице, рол виршле, коктел пециво). Професионално обезбеђење – "боди гард". Постоје столице ако неко жели да се одмори. Све за 1.400 динара.

Код Кинеза су веома тражене светлуцаве траке од 30 динара по метру. Као и петарде, прангије и све што трешти и сија, једе се, пије се и облачи се. Јелке за кићење се гаје и на плантажама, секу и продају масовно; у видео-игрици светлосном стрелицом се лоцира кретање Деда Мраза по целој планети. Долази из свих праваца, дарује. Туристичке агенције, као његови изасланици, нуде дочек на свим континентима.

Мото београдског дочека гласи: "У плусу на минусу". Порука: "Осмех на лице, сви на улице". За децу и младе, програм "Бајка о леденом граду", клизалиште на Тргу Николе Пашића, уз ескимски игло.

За новогодишњу ноћ – "Ритам који траје". Рок, поп, етно, музика за плес; народњаци су гурнути у кафане, нису "у тренду" за тргове. Првог децембра – улица отвореног срца у Светогорској. У поноћ најлуђе ноћи букте ватромети, отварају се шампањци, настаје љубљење... И честитање... Чега?

Ако неко (бар мало и кратко) буде срећнији у новогодишњем трену него што је то иначе, ако се бар нека жеља оствари, онда ни сва пропагандно-продајно-потрошачка ујдурма није узалудна.

То је смисао искрене честитке.

Др Велимир Абрамовић, филозоф који се бави теоријом времена, износи своје виђење Нове године: "Питагора је поучавао да је цео свет затворен у сферу времена и када се понови исти број, понови се исто време. Ни данас га нико не разуме, али звучи лепо и тачно. Аурелије Аугустин је у шестом веку наше ере, док су католици и православни још били једна те иста вера и црква, доказивао да се време никако не може мерити и мудро закључио: ‘Када ме не питате шта је то време, ја знам, али када ме питате, онда видим да не знам’."

У наше доба, Рус Фоменко, математички стручњак за уређивање испретураних низова, тврди и доказује сувом аритметиком да су баш сви наши датуми историјских догађаја погрешни, поређани у нетачним временским размацима и, према томе, испреметани. На пример, догађаји европске и азијске историје сасвим су другачије истовремени него што се то учи у школама.

И како да вам ја онда честитам нову српску 2007. годину када појма немам да ли је она округла као Питагорина, неизмерљива као Августинова, или сасвим погрешно израчуната у односу на Кину, Јудеју и Америку?

И зато господо, срећно вам садашње време, а број за будућност, као и за прошлост бирајте сами, по жељи и на сопствену одговорност...!