Ponoćni prasak želja i snova

Nova godina – veliki prasak na ponoćnoj smeni dve sekunde, kad se kazaljke stope – opstala je kao najveći planetarni praznik i kao mera za vreme ispoljena kroz kalendar; datumima i brojevima obeleženo kretanje planeta. Istorija će teško utvrditi ko je prvi uzviknuo "Srećna Nova godina!", kao i to kada je tačno prvi januar počeo da se slavi kao praznik. Od julijanskog i potom gregorijanskog kalendara vreme se meri po sunčevoj putanji, kao što je to i danas u većini zemalja sveta. Reč kalendar potiče od latinske reči calendarium što označava spisak dugova, obaveza, nešto kao današnja "agenda", samo za prošlost; odnosno svođenje, zaokružavanje godišnjih računa.

Kalendar je još u mitološko (preistorijsko) doba bio uređen skup pravila za život pojedinca i zajednice. Hrišćani su ga zadržali i osavremenili. Nova godina je isključivo svetovni praznik ispunjen dobrim željama i ima više veze sa zimskom kratkodnevicom (kada dani postaju duži) nego sa Deda Mrazom i svim proizvodima koje nudi. I uoči Nove godine svetski pokret New Age (Novo doba) poručuje "Spasavajmo sami sebe" umesto hrišćanskih božićnih poruka da je "put ka spasu u ljubavi Božjoj". Poznati astrofizičar i matematičar Milutin Milanković znao je da sve to nema nikakve veze sa astrofizikom, da se u tom trenutku slavi zamišljen broj, jer u svemiru se ne događa ništa od posebne važnosti.

On je tvorac novojulijanskog kalendara, koji nije usvojen, ali postoje tvrdnje da je precizniji od gregorijanskog, inače zvanično priznatog u Srbiji od 1919, dok Srpska pravoslavna crkva još poštuje julijanski. Zato Srbi imaju dve nove godine. Jevreji su u četvrtom veru nove ere napravili precizan kalendar koji počinje 3760. godine pre naše ere, meseci se računaju prema kretanju Meseca oko Zemlje, a dani i godine po obrtanju Zemlje oko Sunca. U srednjovekovnoj Srbiji se primenjivao kalendar datiran od 5508. godine pre naše ere. Po tom kalendaru sada bismo slavili 7512. godinu.

Da li bi bila drugačija od 2007. koju dočekujemo?

Pretpraznične gužve u saobraćaju i prodavnicama. Predizborni plakati i bilbordi. Najveći promet u kafanama, noćnim klubovima i na splavovima. Na Ekonomskom fakultetu žurka za studente, dve bine – na jednoj – haus, latino, disko; na drugoj – "domaćica", podrazumeva se. U cenu karte uključeno: neograničena količina pića (viski, tekila, pivo, sokovi...), neograničena količina hrane (mini-pice, rol viršle, koktel pecivo). Profesionalno obezbeđenje – "bodi gard". Postoje stolice ako neko želi da se odmori. Sve za 1.400 dinara.

Kod Kineza su veoma tražene svetlucave trake od 30 dinara po metru. Kao i petarde, prangije i sve što trešti i sija, jede se, pije se i oblači se. Jelke za kićenje se gaje i na plantažama, seku i prodaju masovno; u video-igrici svetlosnom strelicom se locira kretanje Deda Mraza po celoj planeti. Dolazi iz svih pravaca, daruje. Turističke agencije, kao njegovi izaslanici, nude doček na svim kontinentima.

Moto beogradskog dočeka glasi: "U plusu na minusu". Poruka: "Osmeh na lice, svi na ulice". Za decu i mlade, program "Bajka o ledenom gradu", klizalište na Trgu Nikole Pašića, uz eskimski iglo.

Za novogodišnju noć – "Ritam koji traje". Rok, pop, etno, muzika za ples; narodnjaci su gurnuti u kafane, nisu "u trendu" za trgove. Prvog decembra – ulica otvorenog srca u Svetogorskoj. U ponoć najluđe noći bukte vatrometi, otvaraju se šampanjci, nastaje ljubljenje... I čestitanje... Čega?

Ako neko (bar malo i kratko) bude srećniji u novogodišnjem trenu nego što je to inače, ako se bar neka želja ostvari, onda ni sva propagandno-prodajno-potrošačka ujdurma nije uzaludna.

To je smisao iskrene čestitke.

Dr Velimir Abramović, filozof koji se bavi teorijom vremena, iznosi svoje viđenje Nove godine: "Pitagora je poučavao da je ceo svet zatvoren u sferu vremena i kada se ponovi isti broj, ponovi se isto vreme. Ni danas ga niko ne razume, ali zvuči lepo i tačno. Aurelije Augustin je u šestom veku naše ere, dok su katolici i pravoslavni još bili jedna te ista vera i crkva, dokazivao da se vreme nikako ne može meriti i mudro zaključio: ‘Kada me ne pitate šta je to vreme, ja znam, ali kada me pitate, onda vidim da ne znam’."

U naše doba, Rus Fomenko, matematički stručnjak za uređivanje ispreturanih nizova, tvrdi i dokazuje suvom aritmetikom da su baš svi naši datumi istorijskih događaja pogrešni, poređani u netačnim vremenskim razmacima i, prema tome, ispremetani. Na primer, događaji evropske i azijske istorije sasvim su drugačije istovremeni nego što se to uči u školama.

I kako da vam ja onda čestitam novu srpsku 2007. godinu kada pojma nemam da li je ona okrugla kao Pitagorina, neizmerljiva kao Avgustinova, ili sasvim pogrešno izračunata u odnosu na Kinu, Judeju i Ameriku?

I zato gospodo, srećno vam sadašnje vreme, a broj za budućnost, kao i za prošlost birajte sami, po želji i na sopstvenu odgovornost...!