Нема лобирања за „Оскара”
Дан Тана је једини Србин, доживотни члан Америчке филмске академије. Сада живи на релацији Београд – Лондон – Лос Анђелес. Његову продуцентску кућу „Бата” преузела је ћерка Габријела и преименовала је у „Magnolia mea film”. Габријела је пре две године освојила свог првог „Оскара” за филм „Duchess”, у категорији најбољих костима. Она је и копродуцент филма „Кориолан”, са глумцем и редитељем Ралфом Фајнсом, чије су масовне сцене снимане у Београду.
Уочи београдског фудбалског дербија, због којег је дошао из Лондона, а пред одлазак за Лос Анђелес да гледа филмове за „Оскара”, разговарамо ексклузивно за „Политику”. Показује ми„Њујорк тајмс”, свеже датиран, 24 новембар. Преко целе стране, фотографија Ралфа Фајнса и сцене из „Кориолана”. У чланкукопродуцент филма, Габријела Тана,каже да је у једном тренутку, због кризе 2008, буџет филма од осам милиона долара, био угрожен одустајањем једног од финансијера. Ипак, филм је завршен а„Београд се показао као изванредно место у коме су снимљене импресивне сцене...Војници у филму су били припадници српских специјалаца, и невероватан је њихов допринос за осећање аутентичности призора борби”, наставља госпођица Тана.
Дан Тана је дуго година продуцирао наше филмове:Слободана Шијана(1988), недавно и младу Милу Турајлић и њен „Синема комунисто”, који ниже успехе у свету. Био је у Кану 1979. са „Кичмом” Влатка Гилића, као и са филмом Горана Паскаљевића „Посебан третман”. Милена Дравић је тада освојила награду као најбоља глумица.
Недавно су објављене поразне чињенице како смо „препустили” Хрватима филмске милионе, иако су прошле године стране филмскекуће оставиле у Србији више од 20 милиона евра. Како нам се то догодило?.
У свим земљама постоји мотивација да им дође холивудска продукцијаЈер, ранијих година у Холивуду се снимало 200 филмова годишње. Данас свега 50 филмова, а 150 ван Холивуда! У Њујорку, на пример, постоји филмски „комесар”, и тамо имате 30 посто попуста.У било којој земљи у Европи имате 25 посто, ако не и више! То су, заправо, подстицаји за снимање филма или тв –серије са буџетом већим од 300.000 евра. А у Србији имате„нулу”! За снимање „Кориолана” имали смо понуде из Бугарске, Чешке и Хрватске са подстицајима од 25 посто. Састајао сам се са неким људима који пружају филмске услуге, био сам и са Млађаном Динкићем, Шутановцем и другима. Обећали су 15 посто. Успео сам да наговорим екипу да дођу у Београд. И таман је влада изгласала тих 15 посто, онда је све стопирао некакав министар за пољопривреду! Запањио сам се!Овде се много политика меша у филм, бар да се ти политичари и разумеју у уметност.У свету је другачије, у светууметност помажу богати људи, због пореских олакшица.
Овде још влада систем социјализма. Код нас има неколико редитеља блиских политичарима који увек добију паре, чак и кад направе дебакл! Они су себе прогласили светским „звездама”, а објективно то нису. Једина светска звезда је Кустурица, велико поштовање имају Душан Макавејев и покојни Саша Петровић. А ове надобудне „звезде”, заправо чувају своју позицију политичким везама, јер се плаше поређења са бољим и успешнијим. Осим тога страшно је да у свету, у интервјуима, „пљују” једни друге! Читао сам то и било ме је срамота.
Било је прича да сте за „Кориолана”, малтене, бесплатно добили Скупштину, статисте...?
Не, све је плаћено! Захваљујући Дачићу, Шутановцу и Ђиласу имали смо далеко боље услове, па су на пример, уместо сто договорених војника, дали 120, Ванеса Редгрејв је добила обезбеђење и заиста су урадили све да се не омета снимање.Тврдим да ће „Кориолан” добити неколико номинација за „Оскара”. А у историји америчког филма никад се није догодило да премијера прво буде овде, на Фесту, а тек после у Њујорку,и Холивуду! После пројекције у Лондону на коју је дошло 2.500 људи, Ралф Фајнс и Брајан Каг говорили су читавих 45 минута о Србији и Београду и захвалили се, рекавши, да није било Србије и њених људи, филм с таквим квалитетом не би био снимљен!То је била феноменална промоција Србије, а замислите, никог из наше амбасаде није било, никог од новинара да то сниме и покажу свету!!! Тако смо наивни и глупи кад је реч о пропаганди, да ме је некад срамота да кажем да самСрбин!
----------------------------------------------------
Лепо, али локално
Да ли ћете навијати за „Монтевидео,бог те видео”?
Конкурисали су и Хрвати са „72 дана” и Македонци са „Pink is not Dead Brick”. „Оскар”је најпоштенија награда на свету, са строгим правилима, ту нема лобирања. Имао сам овде много притисака, звали су ме да гледам филмове и у бившим републикама. И Бранко Лустиг, из Хрватске, је члан. Једино што могу, то је да из сентименталних разлога дам вишу оцену нашем филму, него што објективно мислим. Међутим, немогуће је било шта „наместити”. Филм „Монтевидео” је предугачак за амерички укус.Фудбал јесте светска тема, али у овом филму је све локално, иако сам плакао гледајући га, јер ја волим фудбал. Али, шта свет брига за наше муке како да одемо на светско првенство! Ипак, пријатно сам изненађен квалитетом и како је направљен. Мислим да може да уђе у првих девет, што би био велики успех!
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


