Свако по свом рецепту

Среће, здравља и новца – никад превише. Радујући се одласку старе и доласку Нове године, људи широм света желе да припомогну новом лету да им донесе благостање. Пошто се каже да здравље на уста улази, и храна је неизбежни чинилац од кога се очекује да ће у наредних дванаест месеци усрећити милијарде становника наше планете. Готово да нема новогодишње трпезе у свету на којој се не налази неко "специјално" јело које ће домаћинима донети успех и радост ако га окусе у тренуцима кад се казаљке на сату пољубе.

Јапанци све припреме за тродневну прославу Нове године обаве унапред, тако да им преостаје само да уживају у храни и друштву драгих људи. На њиховом столу неизоставно се налазе соба – веома дугачки резанци за које се верује да доносе дуг живот ономе ко их поједе поштујући правила: соба резанци не смеју се кидати нити сећи, већ их треба лагано "усисати" у уста. Уз резанце, једе се и омоћи – лепљиви колач од пиринча. Први комад пиринчаног колача нуди се као дар боговима, а остатак поделе чланови породице, како би им донео здравље и срећу.

Грци традиционално дочекују Нову годину уз василопиту – колач посвећен светом Василију и сличан нашој чесници. Онај ко у свом парчету пронађе новчић биће посебно срећан и благословен у наредних дванаест месеци.

На новогодишњем јеловнику Италијана обавезно је јело котечино кон лентичи: свињска кобасица са сочивом. Још од времена глади и сиромаштва масна кобасица симболише изобиље, док мноштво зрнаца сочива, налик на хиљаде новчића, представља симбол богатства. Уз овакво јело, житељима Апенинског полуострва загарантована је двострука порција среће.

На југу САД верује се да ће они који Нову годину дочекају уз скромну трпезу у наредних 365 дана уживати у богатству. На јеловнику је обавезно мало шунке, кукурузни хлеб, куване полутке сувог грашка и зелена боранија. Грашак и боранија су посебно важни: грашак јер личи на новчиће, а боранија јер је у омиљеној боји већине Американаца – боји долара.

Шпанцима је за срећу потребно мало – само 12 зрна грожђа. Довољно је појести их у правом тренутку. Док сат на Пласа дел сол откуцава поноћ, што се директно преноси преко телевизије, широм Шпаније се једе грожђе: на сваки откуцај по једно зрно.

А да би срећа била потпуна, богати јеловник ваља и "залити". И то обавезно шампањцем! Зашто баш ово пиће, не зна се. Сигурно је само једно: до 18. века шампањац су пили углавном краљеви. Верује се да ће овај симбол моћи и богатства, препун балончића, донети срећу и благостање онима који њиме наздрављају у новогодишњој ноћи. Можда није истина, али лепо је веровати. У то име – живели!