Немачка у пауковој мрежи неонацизма

Минули викенд протекао је у Немачкој у знаку протеста против најновије ескалације неонацизма. У једанаест градова, од Берлина до Минхена, учесници акције „Ћутањем против ћутања” носили су црвене и беле руже – беле, симбол некадашњег антифашистичког покрета „Бела ружа”, а црвене у знак сећања на жртве неонацистичког тероризма у минуле две деценије.

Протестна окупљања су одговор на вишегодишње ћутање званичних органа о димензијама неонацистичког покрета.

Тек десетак дана после разбијања терористичке ћелије илегалне организације „Националсоцијалистичко подземље” (НСУ), немачка јавност је упозната са постојањем њихове разгранате, педантно организоване мреже.

Уз парламентарну странку НПД, о чијој забрани се ових дана воде политичке расправе, умрежено је двадесетак познатих организација. Већини су изречене забране рада, што отежава, али не омета, наставак активности.

Према расположивим подацима, око две стотине лица убијено је у атентатима нацистичких терориста у последњих 20 година. Десетоструко више жртава задобило је трајне повреде.

Нађен је и списак са хиљадама имена потенцијалних жртава, али надлежни нису предузимали одговарајуће противмере. Сазнања су, из необјашњивих разлога, одлагана ад акта.

Преседник Савезног бироа за заштиту уставности Хајнц Фром

изјавио је пред Парламентарним одбором за контролу и надзор безбедносних служби:

„Тек сада постаје јасно да су димензије смеђе опасности (боја као симбол нацизма) далеко веће него што смо претпоставили.” Касно сазнање оправдао је чињеницом да су хиљаде страница извештаја уништени – погрешном проценом значаја материјала. Расположива сазнања темеље се, добрим делом, на сећањима некадашњих припадника службе.

Пензионерима безбедносних служби поверен је још деликатнији задатак. Стотину и педесет припадника „старе гарде” надзире рад 300 млађих колега. Црв сумње нагриза безбедносне структуре, пишу немачки медији.

Аналитичари истичу да су се „метастазе” неонацизма рашириле у свим сферама друштва. Стасала је нова генерација – хиљаде младих људи, деценијама припреманих да преузму одговорност „за добробит нације”.

У интервјуу бечком „Стандарду” бивши неонациста, представљена под псеудонимом Беате Хубер, објаснила је функционисање одгоја сличног васпитању у верским сектама. Врбују се идеолошки и расно подобни млади људи. У окружењу „слободних мрежа” настављају живот у изолацији. Деца из онде склопљених познанстава и бракова васпитавају се под надзором „Младих демократа” (омладинска организација НПД-а).

Деца се разврставају према испољеним талентима у „војнике”, „политичаре”, „привреднике”. Постају нова елита покрета.

Нова елита организује се по угледу на ротаријанце – малобројни али утицајни, шире националсоцијалистичке идеје у својим локалном окружењу.

У међувремену је откривена интернет платформа „умрежених” вођа. Остварени контакти указују да се спрега екстремне деснице не ограничава само на Немачку, већ и на земље у окружењу.

Посебно су блиски контакти немачких и аустријских неонациста и фламанских сепаратиста. Најинтензивнија сарадња остварена је са нацистима у Енглеској: средином шездесетих година прошлог века НПД је основан на изричит захтев тадашње британске владе. Вајтхол је, по савету обавештајне службе МИ-6, тражио од Бона да подстакне оснивање неонацистичке странке, не би ли се скривени нацисти држали под контролом.

Иронија је судбине да немачки неонацисти данас помажу британским „камарадима”, извештава немачки дневник „Билд”, позивајући се на званичне изворе:

„Паклене машине које је екстремна десница минулих година постављала у Великој Британији прављене су по истим плановима као немачке, а коришћен је експлозив из немачких војних депоа!“

----------------------------------------------

Неонациста код Меркелове

Берлин – Члан Демохришћанске уније немачке канцеларке Ангеле Меркел, из огранка у Хесену, Данијел Буџински истовремено је годинама члан једне екстремно десне организације из Касела. Под тајним именом „Данијел Буџе” овај младић се оглашавао на интернет форумима и ширио нацистичке пароле, преноси локална штампа писање магазина „Де факто”.