Празнично пражњење

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, децембра – Неколико брачних парова, финих и изнутра колико и споља, изашло је на овдашње Бадње вече, да се почасти, без новца. У животу су све стекли својим талентом и трудом, помагали и онима који нису у изнудици, а те ноћи су осетили неодољиву потребу да им – бар нешто "падне с неба".Како овде "све има своју цену", сматра се да нагон за "џабе", себи или другоме, обузима само припаднике друштвених мањина као што су нераздвојни пријатељи, лопови, хуманитарци, лезилебовићи, врло мала деца, просјаци и још неки одметници од поретка конкуренције, будности, стреса, продаје, куповине… Ништа од тога нису били поменути парови.

Колима су ишетали до пијаца празничних симбола. Узели су по једну јелку а да им нико није тражио да је плате. Накупци, који су већ профитирали продајом зимзеленог дрвећа (100-200 и више долара за раскошније примерке) равнодушним изразом лица су прикривали задовољство што им намерници односе "рестлове".

Сезонско устројство

Све се одигравало по формули – "сви добијају". Продавцима је олакшано рашчишћавање простора којем је истицало закупљено време, а придошлице су бесплатно добиле јелке које ће китити за Нову годину и долазеће празнике или пригоде, као припадници овдашњих верских и обичајних изузетака од већинских прослава и украшавања.

Сцена је сведочила о масовном опуштању које крајем године себи приуште Американци. Празнично пражњење, са ослобађањем од рутине свакодневице, за њих – који раде дуже и спавају мање него савременици им у другим западним земљама – равно је преокрету који би се негде звао ванредно стање. Непроменљиви систем се, наиме, привремено "суспендује" – зарад успостављања сезонског устројства у коме давања изгледају важнија од стицања.

Упадљиви преокрет изоштрава карактерне црте, махом прикривене извршавањем свакодневних послова. Дошљацима се чини да им се тако пружа прилика за јединствен доживљај: да виде "измењене" Американце. Домаћи аналитичари сматрају пак да овдашњи живаљ о празницима само појачава хроничну опредељеност за два пресудна им, приватна и јавна, својства – верника и конзумента.

То двојство није баш складно. Поједини хроничари чак тврде да је овде поодавно у току специфичан двобој – нешто као "божићни рат" – унутар националног бића.

Материјалистичка јагма није у складу, чује се, с проповеданом духовном смерношћу. Други доказују да су догађаји хармонизовани – да "масовном набавком поклона ближњима, људи опонашају поступке Свевишњег који нам је даровао живот".

За свештеника харизматске струје Џоела Остина таква недоумица не постоји. "Бог награђује људе који за њим трагају" – поручује, подстичући вернике да се обогате. Не обазире се на примедбе да "такорећи, Библију користи као чековну књижицу а Исуса Христа као финансијског саветника".

Вера и имућност иду, по њему, руку подруку. "Бог жели да имате довољно да платите своје рачуне", објашњава.

Његова црква, у тексаском Хјустону, важи за институцију с најбржим растом броја верника. Проповеди држи на локалном стадиону пред више од 30.000 људи. Милиони овде и у иностранству примају његове поруке посредством телевизије, а његова књига "Ваш најбољи живот сада" је међу бестселерима, с продатих четири милиона примерака.

Њега и сличне многи критикују као пропагаторе "светогрђа" и "трулог материјализма". Њујоршки свештеник Џејмс Форбс је посредством телевизије упозорио да "прекомерни луксуз почиње да подрива аутентичну Божју поруку бриге за све нас". У недавној анкети "Тајма", 61 одсто испитаника је рекло да верује да "Бог жели да будемо финансијски просперитетни".

Глобална истраживања показују да Американци заузимају светски врх у оба своја менталитетна приоритета. Без премца су по свеколикој потрошњи, а и по религиозности су први, међу великим и средњим, технолошки развијеним земљама.

Распаљена полемика

Обе особине доживеле су врхунац у божићној "сезони", која је знатно дужа од прославе дана Христовог рођења. Недељама се пуне и цркве и продавнице. Уз распаљивање полемике: да ли је то празник само хришћана или свих грађана, које највише веже – страст за рекордном куповином, подстакнута и снижењем цена како би се већим прометом поправио годишњи завршни рачун трговаца.

Оличење те разапетости је верзија Божић Бате, овде званог Санта Клоз, скраћено – "Санта". Подгрева веру у појаву општег добротвора, али се најчешће среће у – тржним центрима, као стимулатор купопродаје, у обличју и бојама какве му је, кажу, дао овдашњи дизајнер гиганта освежавајућих пића. "Санте" нису једногласне у приступу мисији – где неки за шест недеља зараде и до 20.000 долара – чак и кад се заједнички истренирају за њу. Књижевница Лорен Вилкокс, из Њу Џерсија, посетила је тродневни курс за њих у Мичигену, и у "Вашингтон посту" забележила како једни уверавају да им је главни мотив – поправљање расположења маса, док други кажу да тако само задовољавају сопствени прохтев – "да се све врти око мене".

Такав несклад побуда међу "Сантама" одудара од њихове униформности, док појединим посматрачима личи на реплику стратегије Вашингтона, која такође тежи да угађа – у унутрашњој политици, а да се у спољној – "све врти око мене". Али, и у том поређењу би могла да важи изрека: "Није сваки дан – Бадњи дан".