Франак, долар или динар – уместо евра?

Ових дана телефони економске рубрике „Политике” не престају да звоне. Питају нас читаоци – шта да раде са уштеђевином, поготово у еврима. Која је банка најсигурнија? Да нам стране банке не однесу паре својој кући? Ко и до које суме гарантује за улоге? Да ли је швајцарски франак бољи? Докле ће вредност динара да пада?

И одмах да будемо начисто. Новинар, ма колико био добро обавештен, никоме, осим ваљда самом себи на сопствени ризик, не може да дели савете.

Зато ево чињеница које могу бити од неке вајде, али не заборавите – одлуке су само ваше.

1. Евро, јесте у кризи, али ни изблиза толикој да би појурили у банке по своје улоге. То не чине ни рационални Немци, али ни презадужени Грци и Италијани. И зашто би када вредност њиховог евра расте на берзама упркос свим проблемима. Без журбе, дакле.

2. „Швајцарац” је „превртљив”. После историјског максимума од пре неколико месеци, када му је и „рођена” централна банка Швајцарске „заковала” горњи курс да може да буде скупљи од 1,2 евра, франак полако пада. Сада је на око 0,80 евра. Али, шта може? Да буде још јефтинији. Његове „ћуди” најбоље су платили они који су га узели као обрачунску валуту за стамбене кредите. Дакле – опрез.

3. Долар, који је и даље најраспрострањенија светска резервна валута, нама, традиционално, није баш близак. Мало га имамо и користимо за разлику од Руса. Да пишемо о свим  његовим падовима и успонима мало би нам биле и све странице данашњег броја „Политике”.

4. Динар. Ах, да. Наш динар. Конвертибилан је. Интерно. Само за домаће потребе. Може се мењати за девизе. Али, 98 одсто целокупне уштеђевине држимо у туђим валутама, понајвише у евру. Је ли то питање само поверења или нечег више – рачунице? Биће да је тако. Банкари, па и сам гувернер НБС, уверавају нас да је штедња динара на 12 месеци уноснија од девизне, јер је камата на тако положене динаре већа од курсних разлика за евро или долар. Али, мало ко се повео за том рачуницом, јер је средњи курс евра 23. маја ове године био 96,7, а данас 103,8 динара.

И шта сада?

Ништа више од оне старе народне приче да једно кајање, кад-тад не гине. Дотле – читајте наше новине, јер ћете с нама лакше донети само вашу одлуку, али у сваком случају – не пренагљујте. Стрпљење уме да се исплати, али не може да врати време уназад.

И још нешто. У поверењу. Нико нас није питао шта да ради с девизама у кућним трезорима и вишковима динара. Они, ваљда, знају све одговоре. Поготово они који немају ни евро у џепу или на књижици.