Турско повезивање Балканаца

Од нашег дописника

Сарајево – Идеја посланика у турском парламенту Рифата Саита о успостави парламентарне скупштине балканских држава (БАЛАП) са седиштем у Измиру различито се доживљава и тумачи не само у Сарајеву, него и шире. Разлике у мишљењима, кад је у питању званично Сарајево, крећу се од подршке и тврдње да је ова идеја „апсолутно пожељна” до исказивања скептицизма и упозорења да је реч о „политичком егзибиционизму”.

Са друге стране, појединци који не живе на простору БиХ, попут професора на Филозофском факултету у Београду Николе Самарџића, питају се „куда би ова идеја водила”.

Аустријски политичар и дипломата Ерхард Бусек сматра да за спровођење овакве иницијативе нису створени услови, пре свега због чињенице да се на улогу Турске у овом делу Европе различито гледа.

„Неки би то разумели као да је опет на помолу Османско царство”, оценио је Бусек.

Декан Факултета политичких наука у Сарајеву Шаћир Филандра такође мисли да Саитова иницијатива нема шансу јер је, како каже, без икаквог значаја и домета.

„Као таква није релевантна, без обзира на то од кога долази. Више ми личи на маштарије, политичке фантастике, које немају ни смисла ни основаности”, рекао је Филандра за „Дневни аваз”.

Потпуно супротна размишљања, истина са дозом опреза, долазе са Факултета исламских наука у Сарајеву и из Исламске заједнице БиХ (ИЗ БиХ).

Ахмет Алибашић, професор на Факултету исламских наука, изјавио је да не види никакву штету од ове иницијативе, мада није сигуран хоће ли она у тренутној ситуацији битније утицати на процесе на Балкану.

Према мишљењу заменика председника Сабора ИЗ БиХ Едхема Бичакчића, Саитова идеја јесте пожељна, али је у политичком погледу тешко помирљива. „Никакви радикални потези овде сада нису прихватљиви”, нагласио је Бичакчић.

Иво Банац, угледни хрватски историчар и професор на Универзитету Јејл, рекао је, између осталог, да у контексту БиХ треба бити поготово скептичан према иницијативи која долази из Турске.

„БиХ има велики проблем зато што два њена народа мисле да су им центри ван државе. Не би било добро да трећи, најбројнији, народ почне такође мислити да и он има неки центар изван БиХ”, закључује он.

Београдски професор Никола Самарџић, осим што се пита куда би ова идеја водила, наглашава и да би Турска, пре свега, требало да ради на реформама како би се прикључила ЕУ.

Према идеји Рифата Саита, у састав парламентарне скупштине балканских држава, осим Турске, били би позвани БиХ, Србија, Црна Гора, Грчка, Бугарска, Румунија, Македонија, Албанија и Косово.