Tursko povezivanje Balkanaca

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Ideja poslanika u turskom parlamentu Rifata Saita o uspostavi parlamentarne skupštine balkanskih država (BALAP) sa sedištem u Izmiru različito se doživljava i tumači ne samo u Sarajevu, nego i šire. Razlike u mišljenjima, kad je u pitanju zvanično Sarajevo, kreću se od podrške i tvrdnje da je ova ideja „apsolutno poželjna” do iskazivanja skepticizma i upozorenja da je reč o „političkom egzibicionizmu”.

Sa druge strane, pojedinci koji ne žive na prostoru BiH, poput profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu Nikole Samardžića, pitaju se „kuda bi ova ideja vodila”.

Austrijski političar i diplomata Erhard Busek smatra da za sprovođenje ovakve inicijative nisu stvoreni uslovi, pre svega zbog činjenice da se na ulogu Turske u ovom delu Evrope različito gleda.

„Neki bi to razumeli kao da je opet na pomolu Osmansko carstvo”, ocenio je Busek.

Dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Šaćir Filandra takođe misli da Saitova inicijativa nema šansu jer je, kako kaže, bez ikakvog značaja i dometa.

„Kao takva nije relevantna, bez obzira na to od koga dolazi. Više mi liči na maštarije, političke fantastike, koje nemaju ni smisla ni osnovanosti”, rekao je Filandra za „Dnevni avaz”.

Potpuno suprotna razmišljanja, istina sa dozom opreza, dolaze sa Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu i iz Islamske zajednice BiH (IZ BiH).

Ahmet Alibašić, profesor na Fakultetu islamskih nauka, izjavio je da ne vidi nikakvu štetu od ove inicijative, mada nije siguran hoće li ona u trenutnoj situaciji bitnije uticati na procese na Balkanu.

Prema mišljenju zamenika predsednika Sabora IZ BiH Edhema Bičakčića, Saitova ideja jeste poželjna, ali je u političkom pogledu teško pomirljiva. „Nikakvi radikalni potezi ovde sada nisu prihvatljivi”, naglasio je Bičakčić.

Ivo Banac, ugledni hrvatski istoričar i profesor na Univerzitetu Jejl, rekao je, između ostalog, da u kontekstu BiH treba biti pogotovo skeptičan prema inicijativi koja dolazi iz Turske.

„BiH ima veliki problem zato što dva njena naroda misle da su im centri van države. Ne bi bilo dobro da treći, najbrojniji, narod počne takođe misliti da i on ima neki centar izvan BiH”, zaključuje on.

Beogradski profesor Nikola Samardžić, osim što se pita kuda bi ova ideja vodila, naglašava i da bi Turska, pre svega, trebalo da radi na reformama kako bi se priključila EU.

Prema ideji Rifata Saita, u sastav parlamentarne skupštine balkanskih država, osim Turske, bili bi pozvani BiH, Srbija, Crna Gora, Grčka, Bugarska, Rumunija, Makedonija, Albanija i Kosovo.