Форд против Буша

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 28. децембра – Пред дочек Нове године, овде је дошло до необичног временског обрта у којем је блесак прошлости местимично засенио смернице садашњости и будућности. У први план нагло је избила постхумно објављена оштра критика, с високог историјског нивоа, на рачун главног курса актуелне спољне политике Вашингтона и њених главних актера.

Управо је обелодањено, наиме, да је прексиноћ преминули бивши амерички председник Џералд Форд у интервјуу – датом под условом да не буде објављен за његова живота – осудио инвазију на Ирак. Као и њене главне стратеге председника Џорџа Буша, потпредседника Ричарда Чејнија и доскорашњег шефа Пентагона Доналда Рамсфелда.

Тај руководећи трио "начинио је велику грешку у правдању похода на Ирак, позивајући се на постојање оружја за масовно уништавање" – изјавио је Форд још јула 2004. у разговору са чувеним новинаром "Вашингтон поста" Бобом Вудвордом. "Да сам је био председник (пред инвазију у марту 2003)… не бих наредио да се крене у рат против Ирака… него бих испробао друге методе"... додао је том приликом ветеран, коме се сада одају признања што је, иако је био једини неизабрани председник САД (дошао је на власт 1974. по ванредном поступку после оставки ондашњег потпредседника Спире Егњуа па председника Ричарда Никсона) успео да земљу извуче из политичке кризе створене "афером Вотергејт" и Вијетнамским ратом.

Постхумно објављивање интервјуа делује, у овим тренуцима, као чин из латиноамеричке литературе магичног реализма. Док највише руководство одаје почасти покојнику и његовим заслугама, уз Бушову оцену да је бивши лидер "био џентлмен који је изражавао најбоља својства америчког карактера", Фордов "тестаментарни интервју" појачава овдашња јавна дејства – против владајуће ратне политике.

Интервју је додатно значајан и због односа међу самим саговорницима. Боб Вудворд је један од двојице "Постових" репортера (други је Карл  Бернстин) који су открили "аферу Вотергејт" (прислушкивања политичких ривала), чије су размере приморале Никсона на оставку и довеле Форда на чело САД. Из разговора Форда и Вудворда овога пута проистичу непријатности за садашњу власт, такође оптерећену непопуларним ратом и аферама у које су уплетени неки њени функционери…

Засад су јавности предочени само неки делови поменутог интервјуа. Цео садржај четворочасовне конверзације, одржане у Фордовој кући у Бивер Крику (Колорадо), Вудворд ће објавити, како се најављује, тек у својој књизи о том некадашњем лидеру, који је на челу Беле куће био само две и по године (август 1974 – јануар 1977), али најкритичнијих у новијој америчкој историји.

Фордове критике имају посебан значај због околности да му је мандат био и "кадровски инкубатор". Под његовим окриљем ка високим функцијама кренули су и отац садашњег председника – Џорџ Буш старији (као шеф ЦИА, а после потпредседник па председник САД), Чејни (тада шеф кабинета а сада потпредседник САД), Рамсфелд (и тада а поново и до пре неки дан министар одбране).

О свима њима се он повољно изразио као сарадницима из прохујалих времена, али је Чејнија и Рамсфелда критиковао за политику према Ираку. "Чејни је био одличан шеф кабинета, али је као потпредседник постао много ратоборнији" – оценио је у једном од доступних детаља интервјуа. Такође је оспорио оправданост идеологије "ширења слободе по свету", сугеришући да она треба да буде примењивана само кад се "непосредно тиче наше националне безбедности".

Оштре придике актуелној власти неће омести одавање највиших државних, погребних, почасти Форду, међу којима је и држање застава на пола копља на државним објектима 30 дана. Аналитичари, међутим, сугеришу да би Фордова заоставштина могла да послужи председнику Бушу за промену спољнополитичког курса, поготову према Ираку.

Аналитичар "Њузвика" подсећа да је Форд извукао САД из поприличне изолације у које су биле запале због Вијетнама и Вотергејта. А за Буша констатује да "није разумео колико може да буде моћна уједињена опозиција међународне заједнице" вашингтонској политици, пре свега због овдашњег једностраног ратног похода.

Примедбе садашњем лидеру изражавају се комплиментима – покојном. За Форда се, тако, истиче да је био "врло скроман" као и "исцелитељ" и "антидепресив" за "оболеле и растројене" америчке институције оног времена. Поједини коментатори додају да би преостале две године у Белој кући Буш требало да посвети "олакшавању доласка" у њу лидера чија би улога била слична Фордовој – "исцелитељској".
М. Пантелић

-------------------------------------------------------------------------

Погинула 23 цивила и три америчка војника

БАГДАД – У експлозији три бомбе у Багдаду јуче је погинуло двадесет троје Ирачана, а војска САД саопштила је да су убијена три њена војника. Две бомбе експлодирале су у близини Јужне капије града, где је због великог броја радњи густ саобраћај, и тада је погинуло девет цивила, док је 43 рањено, саопштила је полиција.

Још 12 цивила је погинуло, а осморо је рањено у експлозији аутомобила бомбе паркираног код стадиона Ал шааб у источном Багдаду, на месту где су људи чекали да купе керозин.

У западном делу града у међувремену је одјекнула и трећа експлозија, у којој је погинуло двоје људи и рањено четворо, а у полицијској патроли, која је по свему судећи била мета овог напада, није било жртава. Према саопштењу америчке војске, тројица војника САД погинула су у среду у експлозији две нагазне мине – двојица југозападно од Багдада, а један у источном делу града.
(Танјуг)