Добре вести за Обаму

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Вест са америчког тржишта рада – да је у новембру стопа незапослености пала на 8,6 одсто – свакако је обрадовала председника Барака Обаму, коме ће економија бити главни камен о врату када у новембру следеће године бирачи буду вагали да ли да му повере још један четворогодишњи мандат.

У новембру је у целој Америци отворено 120.000 нових радних места, што није баш импресиван број ако се има у виду да сваког месеца посао треба да добије најмање 125.000 људи да се незапосленост не би повећавала. Стопа је ипак са девет одсто пала на 8,6 зато што се прилично Американаца демобилисало из „армије рада”: престали су да траже посао, а статистика пребројава само оне чија имена остају на списковима бироа за запошљавање. Салдо је иначе 13,6 милиона незапослених крајем новембра.

Упркос овоме, има основа за благи оптимизам. Најновија прогноза је да ће у завршног овогодишњем кварталу стопа економског раста износити три одсто, што значи да су економски погони у много већем броју обртаја него што су били на почетку године: у првом кварталу раст је био само 0,8 одсто.

Главна претња је погоршавање кризе у Европи, где се за идућу годину најављује рецесија. Због тога су процене да америчка економија у 2012. неће успети да пребаци два одсто раста.

Најновија статистика показује међутим на извесни опоравак онога што је у економији готово подједнако важно као и бројеви у пословним књигама: самопоуздања. Приватни сектор је тако у новембру примио 140.000 нових радника (међу њима само трговци 47.000).

Са друге стране, држава је смањила своје платне спискове за 20.000 људи. У јавном сектору, који је на буџету централне владе и влада 50 федералних држава, већ десет узастопних месеци каиш се стеже смањивањем броја запослених.

Као важан индикатор већег самопоуздања потрошача (потрошња овде у годишњем обрту привреде – БНП-у – учествује са 70 одсто), узимају се биланси првих празничних распродаја, али и новембарски бројеви са тржишта аутомобила где је продаја прошлог месеца била најбоља у последње две године.

Занимљиво је да се у моду враћају аутомобили из такозване СУВ категорије („џипови”), чија је продаја током кризе 2008–2009. знатно опала, јер су доживљавани као симболи „разметљиве потрошње” и били главни извор профитабилности произвођача, односно узрочник њихове кризе кад су престали да се купују.

Као добра вест овде се узима и да је у зону профитабилности коначно ушао и последњи представник детроитске „велике тројке”, „Крајслер”, чији је већински власник у међувремену постао италијански „Фијат”.

Ако продаја и у децембру буде на новембарском нивоу, овогодишњи промет ће достићи ниво од 13,6 милиона аутомобила, што јесте на први поглед импресивно, али далеко од 17 милиона, колико је америчко тржиште гутало у „старим добрим временима”.