Dobre vesti za Obamu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Vest sa američkog tržišta rada – da je u novembru stopa nezaposlenosti pala na 8,6 odsto – svakako je obradovala predsednika Baraka Obamu, kome će ekonomija biti glavni kamen o vratu kada u novembru sledeće godine birači budu vagali da li da mu povere još jedan četvorogodišnji mandat.

U novembru je u celoj Americi otvoreno 120.000 novih radnih mesta, što nije baš impresivan broj ako se ima u vidu da svakog meseca posao treba da dobije najmanje 125.000 ljudi da se nezaposlenost ne bi povećavala. Stopa je ipak sa devet odsto pala na 8,6 zato što se prilično Amerikanaca demobilisalo iz „armije rada”: prestali su da traže posao, a statistika prebrojava samo one čija imena ostaju na spiskovima biroa za zapošljavanje. Saldo je inače 13,6 miliona nezaposlenih krajem novembra.

Uprkos ovome, ima osnova za blagi optimizam. Najnovija prognoza je da će u završnog ovogodišnjem kvartalu stopa ekonomskog rasta iznositi tri odsto, što znači da su ekonomski pogoni u mnogo većem broju obrtaja nego što su bili na početku godine: u prvom kvartalu rast je bio samo 0,8 odsto.

Glavna pretnja je pogoršavanje krize u Evropi, gde se za iduću godinu najavljuje recesija. Zbog toga su procene da američka ekonomija u 2012. neće uspeti da prebaci dva odsto rasta.

Najnovija statistika pokazuje međutim na izvesni oporavak onoga što je u ekonomiji gotovo podjednako važno kao i brojevi u poslovnim knjigama: samopouzdanja. Privatni sektor je tako u novembru primio 140.000 novih radnika (među njima samo trgovci 47.000).

Sa druge strane, država je smanjila svoje platne spiskove za 20.000 ljudi. U javnom sektoru, koji je na budžetu centralne vlade i vlada 50 federalnih država, već deset uzastopnih meseci kaiš se steže smanjivanjem broja zaposlenih.

Kao važan indikator većeg samopouzdanja potrošača (potrošnja ovde u godišnjem obrtu privrede – BNP-u – učestvuje sa 70 odsto), uzimaju se bilansi prvih prazničnih rasprodaja, ali i novembarski brojevi sa tržišta automobila gde je prodaja prošlog meseca bila najbolja u poslednje dve godine.

Zanimljivo je da se u modu vraćaju automobili iz takozvane SUV kategorije („džipovi”), čija je prodaja tokom krize 2008–2009. znatno opala, jer su doživljavani kao simboli „razmetljive potrošnje” i bili glavni izvor profitabilnosti proizvođača, odnosno uzročnik njihove krize kad su prestali da se kupuju.

Kao dobra vest ovde se uzima i da je u zonu profitabilnosti konačno ušao i poslednji predstavnik detroitske „velike trojke”, „Krajsler”, čiji je većinski vlasnik u međuvremenu postao italijanski „Fijat”.

Ako prodaja i u decembru bude na novembarskom nivou, ovogodišnji promet će dostići nivo od 13,6 miliona automobila, što jeste na prvi pogled impresivno, ali daleko od 17 miliona, koliko je američko tržište gutalo u „starim dobrim vremenima”.