Како децу просјаке извести на прави пут

Иако су малишани који перу шофершајбне на прометним градским саобраћајницама, учтиво прекидају „интимне разговоре” у кафићима како би продали руже или полусмрзнути просе у градским хаусторима део наше свакодневице, ниједна установа у Србији не располаже подацима колико деце проси на улицама наших градова. Истраживање које је спровео заштитник грађана, на основу података које му је доставило 35 установа социјалне заштите у нашој земљи, показало је да је свега 225 малишана у току протекле године просјачењем „доприносило” кућном буџету своје породице.

– Овај број је неупоредиво већи и мери се хиљадама. Да бисмо дошли до прецизног броја малишана колико се деце бави просјачењем, потребно је обухватити податке свих центара за социјални рад, прихватилишта, полиције, поправних домова и других институција који су у контакту са децом просјацима. Више од 70 одсто малишана који долазе у Свратиште за децу улице бави се просјачењем, а у њему тренутно борави око 600 малишана. Оно што полицији отежава идентификацију ове деце јесте чињеница да они немају документа, а ако и породице из којих долазе немају лична документа, то ове малишане чини „невидљивим” за систем евиденције, па нико не може да утврди колико их тачно има – оценио је Филип Бирчанин из Центра за интеграцију младих. 
Ово истраживање такође је показало да су најзначајнији фактори ризика за просјачење – припадност ромској етничкој групи и принуда детета на просјачење.

– Да би се сузбило дечје просјачење, неопходно је да Влада Србије донесе националну стратегију за заштиту деце чији је живот или рад везан за улицу и да се утврде мере за превенцију и сузбијање просјачења и укључивање ове деце у систем здравства и образовања. Скупштина Србије треба да размотри предлог закона о правима детета који ће поднети заштитник грађана, а министарства правде и унутрашњих послова измене постојеће прописе како би се искључила прекршајна одговорност детета за просјачење и скитничарење, а детету које просјачи признао статус оштећеног – истакла је заменица заштитника грађана Тамара Лукшић-Орландић

На питање ко је одговоран за уклањање деце просјака са улица, Наташа Јовић, начелница одељења за права детета у Канцеларији омбудсмана одговара да је спречавање дечјег просјачења у надлежности полиције и центара за социјални рад – полиција је по закону дужна да склони децу са улице, доведе их у полицијску станицу и потом контактира центар за социјални рад који треба да преузме даљу бригу о овим малишанима.

– Ако је дете млађе од 14 година, полиција треба да поднесе прекршајну пријаву против родитеља, а ако је оно старије од 14 година прекршајна пријава се подноси против детета. Центар за социјални рад треба да предложи неку од мера заштите детета – да дете смести у установу, да се изрекне меру корективног надзора, да се родитељи лише родитељског права, или да се ради са породицом. Оно што се у пракси најчешће дешава јесте да се дете смести у установу из које веома брзо побегне или родитељи добију прекршајну казну коју они не могу да плате, па своје дуговање држави „подмире” тако што малишана пошаљу на улицу да проси да би могли да плате казну – каже Наташа Јовић.