Како је Кипар поново уједињен

Оно што не могу политичари на подељеном Кипру, могу млади Грци и Турци: заједно су „окупирали” зону раздвајања између два народа и симболично избрисали границу раздвајања у центру Никозије.

„Доста подела”, поручују млади који не робују бременитом наслеђу прошлости које, као мора, притиска политичаре две заједнице на подељеном острву. Они тврде да ће бити упорни, да се неће повући док се не избрише 180 километара дуга граница.

По угледу на светски покрет „Окупирај Волстрит”, они су пре недељу дана упали у ничију земљу, „зелену линију” коју деценијама контролишу „плави шлемови” Уједињених нација. Млади покушавају да отворе очи политичарима који већ годинама воде јалове преговоре о поновном уједињењу острва које је окупирано и подељено давне 1974. године, после војне интервенције Анкаре.

„Наш интерес није конфликт, него само мир”, „Све армије – напоље”, „Срушимо Берлински зид”, само су неки од натписа који се могу видети изнад кампа шатора, у зеленој зони, где се дању и ноћу окупљају десетине младих Грка и Турака.

У младалачки ватреној дебати активисти покрета свакодневно поручују онима који воде дипломатске игре: подигнуте порушене мостове. Срамота! Никозија је једина европска престоница која је вештачки подељена.

Познати турски активиста за уједињење острва Рахми Везироглу (26) објашњава новинарима да је проблем у политичарима: „Ми мислимо да ће решење доћи из народа. Желимо да развијемо свест о потреби поновног уједињења.”

„Нико на Кипру не верује да преговори политичара који су у току воде до решења. То је игра, илузија како би показали грађанима да тобоже желе поново да уједине Кипар. Али, они заиста то не желе зато што уживају у власти коју сада имају”, каже грчки активиста Орестис Георгију и подсећа да преговори тапкају у месту годинама.

Млади на Кипру, који су поставили шаторе на ничијој земљи, засад немају проблеме са којима се суочавају припадници покрета

„Окупирај Волстрит” у Америци и другим западним земљама. Ни грчка ни турска полиција немају право да уђу у „зелену зону”, која раздваја два народа.

„Ми толеришемо њихово присуство, иако морамо да прилагођавамо патролирање у ’тампон зони’ између две заједнице”, кажу у мировним снагама светске организације.

Лидери две заједнице – грчке и турске – од 2008. године срели су се скоро сто пута, али нису много одмакли од старта. Копља се, пре свега, ломе око два кључна питања: поделе власти у будућој федерацији и око повраћаја огромне грчке имовине која се налази на северу острва на коме су Турци у међувремену једнострано прогласили своју државу коју не признаје нико осим Анкаре. Поделе је од недавно продубио и спор око истраживања налазишта природног гаса у источном Медитерану.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун, кога као да почиње да издаје стрпљење, на недавном састанку са Димитрисом Христофијасом и Дервишом Ероглуом у Њујорку, затражио је да лидери две заједнице уложе додатне напоре, како би се у преговорима, коначно, постигао напредак.

„Преговори под покровитељством УН не могу да трају бесконачно. Уколико пропадну, онда се острво највероватније никад неће поново ујединити”, упозорио је крајем седмице специјални изасланик генералног секретара светске организације за Кипар Александер Даунер.

Војислав Лалић