Да ли ће „Двери“ отворити врата парламента

Покрет „Двери“ одржао је у новембру први политички митинг преко интернета у нашој земљи, како тврде. Тако је у сали у Зрењанину било 700 присутних а на сајту покрета их је пратило 6.500 посетилаца.

Али овај покрет, настао од невладине организације основане 1999. године, када је покренут и истоимени часопис, постао је медијски занимљив када је најавио да ће учествовати на изборима (Сада коначно имам за кога да гласам, био је слоган) и када је произведена измишљена вест да су у неком истраживању прешли цензус. „Двери“ ће под слоганом „Покрет за живот Србије“ самостално изаћи на изборе, као група грађана. Очекују да ће ући у парламент, а кажу да су добили подршку педесетак невладиних организација националне оријентације, из Србије и дијаспоре. Тврде да немају лидера и да је сваки члан покрета потенцијални лидер.

Небојша Бакарец из ДСС-а сматра да ће им „Двери“, као суверенистичка и конзервативна странка, узети један део бирача, а аналитичар Слободан Антонић мисли да „Активирање ’Двери’ може размрдати учмалост ДСС-а, опортунизам СНС-а и аутизам СРС-а.“

„Двери“ се боре против овог и свих будућих издајничких режима, али кажу да су они породични људи, а не политичари. Ипак, тужили су Слободана Радовановића, тужиоца, због клевете и објаснили да, иако делују 12 година, нису наступали с позиција говора мржње и не могу се сматрати екстремистичком организацијом.

За политички ангажман „Двери“ немају новца и моле да им се материјално помогне, уз напомену да неће прихватити донације као политичко условљавање. „Ваша финансијска подршка посебно значи“, пише на њиховом сајту, „јер долази директно од нашег народа као збор мањих прилога великих родољуба, што нама даје и омогућава самосталност у деловању и независност од било каквих сумњивих извора финансирања који би довели у питање честитост наше мисије.“

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, каже да је њихово изборно тело блиско ДСС-у и да њима могу да узимају гласове. „Двери“ су најавиле представљање свог економског програма, али то медијима није било много интересантно, а Дерета објашњава да се ни бирачи неће много удубљивати у понуду на политичкој сцени, јер је она толико динамична због ЕУ и Косова. „Бирачи ће се опредељивати за партије о којима већ имају неки утисак а оне су већ на власти.“

Дејан Вук Станковић, аналитичар, сматра да осим добре воље, у овом тренутку, „Двери“ не показују неку спремност да уђу у парламентарну борбу. „Постоји простор за десну опцију, и могли би да оштете ДСС, СНС и СРС, али рачунају и на неопредељене. Њима су главни адут нови људи, али своју амбицију нису преточили у организационо начело. Познати су по супротстављању геј паради и кажу да не би дали Косово, али нико не би.“

И Бранко Радун, аналитичар, каже да „Двери“ не размишљају озбиљно у уласку у скупштину. „Добиће неколико процената. Можда су направили договор с неком странком.“

Зашто су „Двери“ од НВО постали странка? „Улазак у политику је улазак у прву лигу. Сада могу да остваре какав – такав резултат, али ће им то бити важно за следеће изборе. Ни они сами не верују да ће уђу у парламент. А узеће гласове ДСС-у, СРС-у и СНС-у. Можда ће за њих гласати и разочарани“, каже Радун. Он објашњава да њихова опредељења, као што су патриотизам или противљење уласку у НАТО, дели добар део бирача. „Али, они су искочили великим противљењем према геј паради, и ту су се задржали. Они су једна прича – геј парада. Њихова прича је уопште мало затворена и та прича може да привуче неколико десетина до сто хиљада бирача. Али, они могу да буду језичак на ваги, могу да ослабе неке странке и да то утиче на коначан број гласова других странака.“

Дерета каже да је њихов програм врло традиционалан и да не нуде ништа ново. „Они су цивилизована десна опција али шта их издваја од ДСС-а? Када је постао странка и ’Отпор’ је пропао на изборима. Г17 и није био права НВО, већ прерушена политичка партија и они су донекле успели на изборима.“

Станковић каже да је „Отпор“ много више утицао на политичка кретања, као и Г17 плус него „Двери“. „Њихов значај се тешко може поредити. ’Дверима’ су потребне идеје да би профилисали странку. Пут до успеха им је тежак, имају потенцијал, али тешко ће ући у Скупштину.“

Радун, који је пратио рад „Двери“, каже да им недостаје лидер, јасан програм по коме би се разликовали од сродних странака и структура на терену. „Није довољан ни добар програм ако немате неког препознатљивог ко ће га презентовати. Важна је и подршка медија, али и занимљива прича мора добро да се пласира, а њихове приче делују прилично херметично. Не умеју да представе своје вредности чак ни ако је за њих већина становништва. Не знају да их артикулишу и промовишу на прави начин. И традиционалне вредности би требало представити тако да буду ’ин’, односно модерније. Можда им је план да се на овим изборима позиционирају а да на следећим уђу у парламент.“