Бескућници преплавили метрополе

Специјално за "Политику"

ВАРШАВА, 29. децембра – Пољска влада покушава да помогне својим грађанима –  скитницама и бескућницима којих је све више у богатијим земљама на западу и југу Европе. Они су део нове емиграције од око два милиона Пољака који су се после обарања комунистичког режима, а нарочито од пре нешто више од две и по године тј. по ступању у ЕУ, преселили у развијеније земље Уније. Било да су већ у Пољској живели као бескућници и скитнице, како се то у Француској каже клошари, било да су се у таквој ситуацији нашли у иностранству.

Како се процењује, у Паризу на улици живи око шест хиљада Пољака, у Лондону три, Риму пет хиљада... Процене су доста грубе, али је сигурно да су они постали озбиљан проблем који мора да решава и земља чији су држављани.

Министарство иностраних послова Пољске је недавно затражило од пољских конзулата у десетак земаља ЕУ с највећом пољском имиграцијом да предложе начине, средства и организације ради помоћи овим људима да нађу кров над главом, посао или коначно да се врате у земљу.

Инспираторе ове кампање из Варшаве страшно мучи бојазан да би помоћ пољским бескућницима изван земље преко хуманитарних организација могла парадоксално стимулисати њихове даљу емиграцију. "Италију су пољски клошари изабрали једноставно због топлијег поднебља. То је ствар избора, који се често чини под алкохолом", сматра пољски конзул у Риму Јежи Адамчик. Слично је и у Француској. "Неки су завршили на улици јер се нису овде снашли, али су многи овамо дошли, пре свега, јер су доста слушали о широкогрудој социјалној политици у Француској", додаје конзул у Паризу Јарослав Хорак.

Проблем је и са финансирањем повратка бескућника у земљу. Министарство иностраних послова, то јест конзулати, позајмљује паре за повратак само људима који су покрадени или су се не својом кривицом нашли у некој тешкој ситуацији. Недавно је, на пример, у Пољску враћено на трошак лондонске општине Вестминстер 250 пољских клошара, али се после две-три недеље већина вратила тамо.

"Отишли су већином да би тамо успели и вратили се са уштедом. Не могу признати да су живели на улици и ишли на казан чорбе у Војсци спаса", објашњава  Ева Садовска из познањске фондације Барка која се брине за земљаке у Лондону.

Многи одбијају помоћ добротворних организација. Уочи Божића умро је на степеницама једног римског  храма 60-годишњи Пољак, звани Зиби. Према листу "Коријере дела сера", који је описао његов случај, био је професор средње школе негде у Шлезији. После смрти жене и двоје деце у саобраћајној несрећи, живео је као скитница и лутао по Европи...