Beskućnici preplavili metropole

Specijalno za "Politiku"

VARŠAVA, 29. decembra – Poljska vlada pokušava da pomogne svojim građanima –  skitnicama i beskućnicima kojih je sve više u bogatijim zemljama na zapadu i jugu Evrope. Oni su deo nove emigracije od oko dva miliona Poljaka koji su se posle obaranja komunističkog režima, a naročito od pre nešto više od dve i po godine tj. po stupanju u EU, preselili u razvijenije zemlje Unije. Bilo da su već u Poljskoj živeli kao beskućnici i skitnice, kako se to u Francuskoj kaže klošari, bilo da su se u takvoj situaciji našli u inostranstvu.

Kako se procenjuje, u Parizu na ulici živi oko šest hiljada Poljaka, u Londonu tri, Rimu pet hiljada... Procene su dosta grube, ali je sigurno da su oni postali ozbiljan problem koji mora da rešava i zemlja čiji su državljani.

Ministarstvo inostranih poslova Poljske je nedavno zatražilo od poljskih konzulata u desetak zemalja EU s najvećom poljskom imigracijom da predlože načine, sredstva i organizacije radi pomoći ovim ljudima da nađu krov nad glavom, posao ili konačno da se vrate u zemlju.

Inspiratore ove kampanje iz Varšave strašno muči bojazan da bi pomoć poljskim beskućnicima izvan zemlje preko humanitarnih organizacija mogla paradoksalno stimulisati njihove dalju emigraciju. "Italiju su poljski klošari izabrali jednostavno zbog toplijeg podneblja. To je stvar izbora, koji se često čini pod alkoholom", smatra poljski konzul u Rimu Ježi Adamčik. Slično je i u Francuskoj. "Neki su završili na ulici jer se nisu ovde snašli, ali su mnogi ovamo došli, pre svega, jer su dosta slušali o širokogrudoj socijalnoj politici u Francuskoj", dodaje konzul u Parizu Jaroslav Horak.

Problem je i sa finansiranjem povratka beskućnika u zemlju. Ministarstvo inostranih poslova, to jest konzulati, pozajmljuje pare za povratak samo ljudima koji su pokradeni ili su se ne svojom krivicom našli u nekoj teškoj situaciji. Nedavno je, na primer, u Poljsku vraćeno na trošak londonske opštine Vestminster 250 poljskih klošara, ali se posle dve-tri nedelje većina vratila tamo.

"Otišli su većinom da bi tamo uspeli i vratili se sa uštedom. Ne mogu priznati da su živeli na ulici i išli na kazan čorbe u Vojsci spasa", objašnjava  Eva Sadovska iz poznanjske fondacije Barka koja se brine za zemljake u Londonu.

Mnogi odbijaju pomoć dobrotvornih organizacija. Uoči Božića umro je na stepenicama jednog rimskog  hrama 60-godišnji Poljak, zvani Zibi. Prema listu "Korijere dela sera", koji je opisao njegov slučaj, bio je profesor srednje škole negde u Šleziji. Posle smrti žene i dvoje dece u saobraćajnoj nesreći, živeo je kao skitnica i lutao po Evropi...