Обећања без рока трајања

Сезона обећања је у пуном јеку. На бирачима је само да се определе шта им је приоритет (куповина стана, повећање плате, запошљавање...) и да сходно томе заокруже одговарајући број на гласачком листићу. Наравно, предуслов је да искрено верују да ће њихови политички фаворити у случају доласка на власт испунити оно што су најављивали у кампањи. Искуство са неких прошлих избора нас учи да се политичари нису доследно придржавали датих обећања, а и она која су испунили нису испунили у року (сетимо се, на пример, устава који је био приоритет и садашњој и прошлој влади). А неком ко се одлучи да гласа за неку странку због конкретног обећања, чије би испуњење требало да му олакша живот, није свеједно да ли ће, на пример, порез бити смањен већ 2007. или тек 2010. године. Зато смо тражили од странака да ороче своја обећања, односно да прецизирају време за које ће их испунити ако дођу на власт.

У овој предизборној кампањи готово све странке су приоритет дале економским питањима. Тако је Демократска странка обећала да ће у случају победе на изборима укинути порез на куповину првог стана, што ће га појефтинити за пет до осам одсто, а при том неће бити дискриминације старијих на рачун млађих, као сада.

Како у изјави за "Политику" каже Божидар Ђелић, један од кандидата на изборној листи ове партије, обећање би испунили одмах по доласку на власт "чим изгласамо нови буџет, вероватно почетком априла 2007. године".

Демократе су најавиле и да ће омогућити грађанима Србије да уз веома повољне услове дођу до акција наших најстабилнијих предузећа – НИС-а, Телекома и ЕПС-а, а ово обећање су орочили на последњи квартал следеће године.

– Формирање фонда за школарине за сиромашне студенте одмах ћемо иницирати у буџету, али та идеја као и државни инвестициони пензиони фонд који ће одмах бити формиран неће моћи да заживе истог тренутка већ ће се постепено развијати. Наш циљ је и добијање статуса кандидата за улазак у Европску унију следеће године, а и стављање на белу шенгенску листу крајем 2008. године – каже Ђелић.

Укидање пореза на први купљени стан, како каже др Данило Шуковић, из Института друштвених наука, није нереално обећање, то не би био велики терет за државу, а било би ефекта. Када је реч о куповини акција НИС-а, Телекома, и других јавних предузећа ипак треба имати у виду да нема толико тих акција да могу да их купе сви грађани.

Када је реч о формирању државног инвестиционог пензионог фонда др Шуковић каже да та идеја може да се оствари, али да држава не би требало да се ограничи само на формирање неких својих фондова. Пензиони фонд изискује велика средства која треба ефикасно употребљавати.

(Не)реална обећања

Демократска странка Србије, према речима њеног функционера Милоша Алигрудића, своја обећања заснива на ономе што је до сада радила, а што је, каже, довело до видљивих резултата.

– Ми предвиђамо да ћемо до средине следеће године завршити процес приватизације бивших друштвених предузећа и да ћемо у току следеће године до краја реструктурирати јавна предузећа. Сигурни смо да ћемо потпуно зауставити негативну стопу незапослености и да ће у другој половини наредне године бити смањена стопа незапослености. Не само да ћемо очувати стопу инфлације на једноцифреном нивоу него ћемо је и даље смањивати, јер су створени сви услови за то – каже Алигрудић.

Према предвиђањима у овој странци, истиче он, наредне године ће у Србију стићи више од шест милијарди евра кроз страна улагања и то углавном кроз гринфилд инвестиције. Због свега тога стандард грађана Србије, тврди Алигрудић, већ у 2007. години биће већи за 20 до 30 одсто него у овој.

Др Шуковић, међутим, тврди да је нереално надати се толиком повећању стандарда, јер то није засновано на здравој економској рачуници.

– Када је реч о приливу страног капитала треба разграничити гринфилд инвестиције (то се сматра суштинским приливом капитала јер неко купи фабрику, запосли раднике, што значи и већу производњу и извоз) од обичне куповине предузеће где само долази до промена власника. Није реално да у Србију наредне године буде инвестирано шест милијарди евра. Чак и да се продају НИС и друга јавна предузећа не може толико да се напабирчи. Поразно је да од 2000. године није било више од 150 милиона долара гринфилд инвестиција годишње – сматра Шуковић.

Он тврди да нису ништа више реална ни обећања о смањивању незапослености.

– Ако желе да смање незапосленост, морали би да наставе приватизацију, да реструктуришу јавна предузећа и да буду успешни у развоју приватног сектора кроз отварање малих и средњих предузећа што до сада није био случај – објашњава др Шуковић.

Функционер Г 17 плус Сузана Грубјешић најављује, између осталог, и повољне кредите за мала и средња предузећа, где држава преузима 90 одсто ризика, а банке само 10 одсто. Кредит би се отплаћивао пет година, уз грејс период од годину дана и са каматом од 1 до 3 одсто годишње.

– Кроз изградњу индустријских зона и паркова, из средстава Националног инвестиционог плана улагаће се у инфраструктуру да би се створили услови за отварање домаћих предузећа и привлачење страних инвеститора. Откупом општинских локала омогућиће се развој занатских радњи, а наставиће се и са стимулативним мерама за послодавце. Мерама које предлажемо, незапосленост се може преполовити у наредних пет година – каже Грубјешић.

Она најављује да ће, уколико им се укаже поверење, одмах по формирању новог скупштинског сазива, донети законе о Агенцији за борбу против корупције и заплени имовине стечене кроз корупцију и криминал, а одмах по формирању нове владе, основати независну агенцију за борбу против корупције при Народној скупштини Републике Србије.

Боље без државе

Др Шуковић, међутим, сматра да држава не би требало да се петља много у кредите већ да би превасходно требало да се побрине да каматне стопе буду ниске, да буду конкурентне, да предузећа могу да стварају конкурентне производе, а банке су те које ће се такмичити у давању што повољнијих кредита, уместо да држава преузима ризик. У том случају могло би да се постави питање зашто су једни добили, а други нису кредите за које држава гарантује. То није уобичајена пракса у другим земљама.

Социјалисти обећавају да би на пројектима као што су Коридор 10, обилазница око Београда или метро могли да упосле на десетине хиљада радника. Према речима Милутина Мркоњића, функционера Социјалистичке партије Србије, само на градњи аутопута би се могло запослити 40-50 хиљада радника, јер је то најрентабилнији пројекат у земљи.

Др Шуковић, међутим, тврди да та идеја није добра јер се поставља питање ко ће да да паре за развојне пројекте пошто то не би требало да ради држава.

– Држава мора да створи амбијент да приватници инвестирају, она треба да се бори да каматне стопе падају, да добију јевтино капитал, а не да држава прави развојне пројекте. То ни ЕУ не би подржала – тврди Шуковић.

Један од стубова кампање Српске радикалне странке, како каже Александар Вучић, генерални секретар партије, јесте борба против корупције и криминала "путиновским методама, односно мерама генералне и специјалне превенције чиме се стварају услови за озбиљну економију. У року од годину дана обрачунаћемо се са највећим лоповима и криминалцима, народу морамо да вратимо оно што му припада и створимо услове за слободно тржиште и економију", каже Вучић.

Борба против корупције, истиче др Шуковић, заснива се на три стуба –законодавству, превентиви и едукацији. Само доследна примена та три стуба може дугорочно да сузбије корупцију. "Корупција је у менталитету наших грађана због свих година кризе кроз коју смо прошли. Треба да прође две генерације да људи схвате да могу своја питања да решавају кроз редовне институције. Зато је обећање радикала чист популизам", истиче др Шуковић.

--------------------------------------------------------------------------

(Не) испуњена обећања

У предизборној кампањи за ванредне парламентарне изборе 2003. године Демократска странка Србије залагала се за расписивање избора за уставотворну скупштину чим се за то стекну услови. У међувремену Скупштина Србије је усвојила одлуку да се највиши правни акт промени по процедури коју је предвиђао важећи устав.

ДСС је од тада инсистирао да се испоштује одлука парламента и одустао је од некадашње идеје о уставотворној скупштини. Иако су тврдили да ће нови устав бити донет убрзо пошто преузму власт, Србија је највиши правни акт добила тек три године касније (што је, додуше, била "заслуга" не само ДСС-а већ и осталих партија, како из владајуће коалиције, тако и опозиционих партија).

У предизборној кампањи ова странка се залагала и за то да функционери претходног комунистичког режима не могу да обављају државне функције. Њих није било у власти, али је ипак захваљујући подршци управо Социјалистичке партије Србије мањинска влада, коју је предводио ДСС, функционисала протекле три године.

И Г 17 плус је у зиму 2003. године тврдио да ће нова скупштина имати уставотворни мандат који не би смео да траје дуже од шест месеци.

У "Новом програму за нову владу", са којим је у предизборној кампањи наступао, Г 17 плус је инсистирао на томе да се не сме дозволити да 200. годишњицу Првог српског устанка 2004. године Србија дочека без сопствене државе. То се ипак десило, а самосталност је Србија стекла две године касније и то заслугом Црне Горе.

Обећање да ће порези на плате бити смањени са 77 на мање од 50 одсто испуњено је делимично. Порез на плате је оборен на 62 одсто и то тек средином ове, последње године мандата Коштуничине владе.

Ова партија је обећала и укидање пореза на финансијске трансакције (укинут је ове године), порез на приход од пољопривредне делатности (није укинут), порез на приход од камата и акција (није укинут) и порез на употребу мобилног телефона (укинут је 2004. године).

Српски покрет обнове и Нова Србија који су наступали заједно залагали су се да се инфлација у 2004. години одржи на нивоу од 20 одсто, да се успостави реалан девизни курс, да се каматне стопе снизе на један одсто и отпише део дуга код Лондонског клуба. Осим снижења каматне стопе, друга обећања су испуњена.

Демократска странка је уочи прошлих избора тврдила да би доласком на власт запослила пола милиона људи, да би привукла пет милијарди евра инвестиција те да би куповна моћ становништва порасла за 50 одсто. Међутим, пошто ДС није учествовао у извршној власти грађани нису добили прилику да провере да ли би и када ова обећања била испуњена.