Без појаса за спас евра

Приликом недавног сусрета бразилског министра финансија Гида Мантеге са директорком ММФ-а Кристин Лагард, Бразилац није одолео да се не осврне на невероватни преокрет у новом светском поретку:

„Овога пута ММФ не доноси у Бразил паре, као што је то било некад. Обрнуто, ММФ тражи од Бразила позајмицу, а ја више волим да одобравам кредите него да будем дужник”. 

Лагардова је узвратила комплиментом, хвалећи „сналажљиву прибраност” економске политике у Бразилу. 

По њеном мишљењу, успех Бразила почива на држању инфлације под релативном контролом, разумној толеранцији курса домаће валуте у односу на страну, и, више од свега, на фискалној дисциплини и одговорности, за разлику од „расипничких навика јужних Европљана”.

Ако све то тако добро зна, зашто је дојучерашња француска министарка дозволила да њена земља дође до овакве алармантне ситуације. Деценијама су ММФ, Светска банка и друге међународне финансијске институције, уз подршку развијених западних земаља, ауторитарно придиковале земљама у развоју. Сада од њих траже спас.

Амерички нобеловац Пол Кругман не слаже се ни са Лагардовом кад критикује трошкарење, нити верује да је дуо „Меркози” нашао прави спасилачки појас за евро, који се љуља на палуби Титаника.

У тексту у „Њујорк тајмсу” он се супротставља тези о даљнем стезању каиша као јединој сламчици за спас дављеничког евра: „Иако европски лидери настављају да криве сувишно трошење у задуженим нацијама, проблем Европе као целине је у ствари скоро обрнут: сувише мала потрошња. А напори да се ствари доведу у ред, тако што се захтевају још оштрије мере штедње, само су погоршале ионако лошу ситуацију”, пише Кругман у недавној колумни под насловом „Убијање евра”.

„Укључите ТВ и сигурно ћете наћи стручњаке који поручују да ће Америка проћи као Грчка уколико не престане са расипништвом.” Кругман тврди да они нису у праву. Уколико настави да реже куповну моћ, Америка би могла да заврши као Европа. Уместо тога, предлаже нобеловац, цене на северу Европе би морале да се повећају, а то би довело до инфлације у целој еврозони.

Централна европска банка се „морбидно опсесивно” бори против инфлације као „слатког отрова” који води пацијента у смрт. Без инфлације, у комбинацији са суровим мерама штедње, презадуженим нацијама неизводљиво је да изађу из дужничке мишоловке. По мишљењу Кругмана, то би могло да доведе до општег финансијског колапса.

И Британци су збуњени, иако немају евро. Да ли да наставе да троше, што је, не тако давно, Гордон Браун назвао патриотском дужношћу, или да се стисну попут Немаца и сваки пени убацују у касицу прасицу? Нико не зна одговор на ово питање, тврди искусни новинар Џон Кемпфнер у „Индипенденту”.

У међувремену, поверење у евро се топи. Излазак из еврозоне није решење. Али, за сваки случај, у октобру је из пера угледног професора економије Ерика Дора са Католичког универзитета у Лилу изашла научна публикација коју данас нашироко цитирају.

„Водич за напуштање евра” бави се описом и редоследом корака уколико се поједине земље одлуче да напусте еврозону, без одређивања аутора да ли је овакав потез исплатив или погубан.

Сама процедура трајала би јако дуго, а опет би „сецесионистичка земља” била преплављена масом тужби, што пред националним што пред међународним судовима, на које би годинама морала да одговара, тврди Ерик Дор.

Европски лидери не воле да се о оваквим сценаријима уопште говори, а камоли да се праве јавни планови у случају европотонућа. Ипак, из појединих финансијских кругова, како тврде француски дневници, процурило је да веће мултинационалне компаније и банке имају план и за такав крах.

Цитира се један француски банкар који каже да „Европа мора да остане оваква каква је по било коју цену”, иако амерички стручњаци сматрају да је крах евра врло могућ.

Поједини утицајни бизнисмени из Италије, Француске и Шпаније рекли су „Фајненшел тајмсу” да очекују велике турбуленције, али да је од било ког неповољног тока још много опасније ако о томе почне отворено да се говори.

Уместо тога, мегакорпорације врло радо примају поруџбине, а плаћање у чешким или шведским крунама је, кажу, добродошло.