Монтажери су уздржани људи

Филм је једини вид уметности чији нам је датум рођења познат, мисао је Беле Балаша с којом, шармантно, започиње предговор своје књиге „Фини резови, уметност европске филмске монтаже” Роџер Критенден, британски монтажер и чувени професор на Националној филмској школи у Лондону.

Професор Критенден ће данас у просторијама Филмског центра Србије у Београду, заједно са два од тридесетак „субјеката” своје књиге – са француским монтажером Јаном Дедеом и италијанским колегом Робертом Перпињанијем –присуствовати промоцији њеног српског издања,за које је заслужна мала продуцентска кућа „Sirius production”,филмског редитеља Предрага Пегија Велиновића, предавача и вође Европске летње филмске школе на београдском ФДУ.

Сажељомда студентима филма из целог региона обезбеди семинар који би се бавио монтажом на филму и односом монтажера и редитеља у завршној фази рада, а имајући у виду и чињеницу да у Србији нема довољно квалитетне литературе из ове области, Велиновић је уложио напоре како би референтна Критенденова књига доживела превод на српски језик.

 Пред широм читалачком публиком тако се од данас налази „Фини резови, уметност европске филмске монтаже”, коју је професор Критенден конципирао у форми интервјуа лично вођених са тридесетак великана европске филмске монтаже, са људима заслужним за успехе филмова Трифоа, Годара, Беле Тара, Тарковског, Бертолучија, Фазбиндера, Стивена Фрирса, нашег Душана Макавејева...

Подсећајући на филмски историјат, на 1903. када су четрнаестогодишње покретне слике неочекивано откриле опијајућу и готово сексуалну моћ монтаже и када је „конструисање сувисле и емотивне нарације, сачињене од неповезаних, каткад супротстављених слика, постало плодоносни парадокс који лежи у сржи једначине: покретне слике + монтажа = филм”, Критенден о монтажи у књизи говори као о кључном филмском занату, а о монтажерима као о повученим и уздржаним људима.

– Остали филмски занати: глума, фотографија, сликарство, драматургија, архитектура, музика, костими, шминка, игра, почивају на давно успостављеним уметничким формама,чији корени сежу дубоко кроз миленијуме развоја и традиције, све до плодоносних тајни људске праисторије. Међутим, монтажа,кључни филмски занат, као да је на брзину саму себе измислила, онако зачаурена у својој тишини, и као да је ту своју уздржаност усвојила као заштитни знак. Можда је то због карактера самих монтажера или због природе њихове улоге помоћника снажним и изражајним редитељима. Могуће је и да је то због саме природе посла, који се састоји у углачавању рада других и у томе да се остане непримећен, каже Роџер Критенден.

Заједно са колегама Јаном Дедеом,који је каријеру почео као асистент монтаже на филму „Невеста је носила црнину” Франсоа Трифоа и који је монтирао филм „Sweet Movie” Душана Макавејева, и италијанским мајстором Робертом Перпињанијем,који је монтирао више од 200 играних филмова,међу којима су филмови Орсона Велса, Бертолучија, браће Тавиани и Миклоша Јанча, Роџер Критенден одржаће и радионицу у оквиру зимског издања београдског ЕСФС-а. Нашим студентима, али и професорима и студентима из Загреба, Сарајева, Бањалуке, Скопља и Новог Сада, ова тројка ће из личних искустава осветлити тај чудниоднос између редитеља и сарадника монтажера, али говорити и о филмској монтажи,која се од случајности претворила у судбину...