Montažeri su uzdržani ljudi

Film je jedini vid umetnosti čiji nam je datum rođenja poznat, misao je Bele Balaša s kojom, šarmantno, započinje predgovor svoje knjige „Fini rezovi, umetnost evropske filmske montaže” Rodžer Kritenden, britanski montažer i čuveni profesor na Nacionalnoj filmskoj školi u Londonu.

Profesor Kritenden će danas u prostorijama Filmskog centra Srbije u Beogradu, zajedno sa dva od tridesetak „subjekata” svoje knjige – sa francuskim montažerom Janom Dedeom i italijanskim kolegom Robertom Perpinjanijem –prisustvovati promociji njenog srpskog izdanja,za koje je zaslužna mala producentska kuća „Sirius production”,filmskog reditelja Predraga Pegija Velinovića, predavača i vođe Evropske letnje filmske škole na beogradskom FDU.

Saželjomda studentima filma iz celog regiona obezbedi seminar koji bi se bavio montažom na filmu i odnosom montažera i reditelja u završnoj fazi rada, a imajući u vidu i činjenicu da u Srbiji nema dovoljno kvalitetne literature iz ove oblasti, Velinović je uložio napore kako bi referentna Kritendenova knjiga doživela prevod na srpski jezik.

 Pred širom čitalačkom publikom tako se od danas nalazi „Fini rezovi, umetnost evropske filmske montaže”, koju je profesor Kritenden koncipirao u formi intervjua lično vođenih sa tridesetak velikana evropske filmske montaže, sa ljudima zaslužnim za uspehe filmova Trifoa, Godara, Bele Tara, Tarkovskog, Bertolučija, Fazbindera, Stivena Frirsa, našeg Dušana Makavejeva...

Podsećajući na filmski istorijat, na 1903. kada su četrnaestogodišnje pokretne slike neočekivano otkrile opijajuću i gotovo seksualnu moć montaže i kada je „konstruisanje suvisle i emotivne naracije, sačinjene od nepovezanih, katkad suprotstavljenih slika, postalo plodonosni paradoks koji leži u srži jednačine: pokretne slike + montaža = film”, Kritenden o montaži u knjizi govori kao o ključnom filmskom zanatu, a o montažerima kao o povučenim i uzdržanim ljudima.

– Ostali filmski zanati: gluma, fotografija, slikarstvo, dramaturgija, arhitektura, muzika, kostimi, šminka, igra, počivaju na davno uspostavljenim umetničkim formama,čiji koreni sežu duboko kroz milenijume razvoja i tradicije, sve do plodonosnih tajni ljudske praistorije. Međutim, montaža,ključni filmski zanat, kao da je na brzinu samu sebe izmislila, onako začaurena u svojoj tišini, i kao da je tu svoju uzdržanost usvojila kao zaštitni znak. Možda je to zbog karaktera samih montažera ili zbog prirode njihove uloge pomoćnika snažnim i izražajnim rediteljima. Moguće je i da je to zbog same prirode posla, koji se sastoji u uglačavanju rada drugih i u tome da se ostane neprimećen, kaže Rodžer Kritenden.

Zajedno sa kolegama Janom Dedeom,koji je karijeru počeo kao asistent montaže na filmu „Nevesta je nosila crninu” Fransoa Trifoa i koji je montirao film „Sweet Movie” Dušana Makavejeva, i italijanskim majstorom Robertom Perpinjanijem,koji je montirao više od 200 igranih filmova,među kojima su filmovi Orsona Velsa, Bertolučija, braće Taviani i Mikloša Janča, Rodžer Kritenden održaće i radionicu u okviru zimskog izdanja beogradskog ESFS-a. Našim studentima, ali i profesorima i studentima iz Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Skoplja i Novog Sada, ova trojka će iz ličnih iskustava osvetliti taj čudniodnos između reditelja i saradnika montažera, ali govoriti i o filmskoj montaži,koja se od slučajnosti pretvorila u sudbinu...