Оркестар са педигреом

Овога петка, на Коларцу нема програма Београдске филхармоније, али биће га већ сутра, само гостујућег – у извођењу Словеначке филхармоније из Љубљане. Од ове сезоне, а биће тако барем пет година, поменуте филхармоније, плус трећа – Загребачка, имају онај посебан абонман „Пика – Точка – Тачка”, у том циклусу је пет концерата са истим диригентима, солистима и програмом. Концерт о коjем је реч љубљански оркестар синоћ је извео у своме граду, вечерас ће за загребачку публику, а сутра ће се догађати исто на Коларцу. О гостима и овом музичком партнерству разговарали смо са Дамјаном Дамјановичем, директором Словеначке филхармоније.

За овај програмски пројекат три филхармоније, данас из три земље, рекли сте како ће бити више од рутинске културно-музичке сарадње. Шта ће, конкретно, овим добити словеначка публика?

Конкретно, словеначка публика неће добити ништа посебно или ново него ћемо само додатно обогатити нашу понуду у којој ће активно суделовати и оба оркестра из суседних земаља. Тако ће моћи најдиректније да се упореди наш рад, развој и сам квалитет оркестара.

А шта ће за тих пет година добити ови важни оркестри у нашем региону?

Сви наши оркестри су на неки начин препознатљиви, како у својим земљама, тако и у иностранству, али веома мало света нас познаје и из једног другог видног поља – с каквим се све проблемима носимо и како у овим тешким временима, ипак, одржавамо високи ниво. Зато је најбитније да покушамо да се што више приближимо људима, те, на крају крајева, и политици која је одговорна за наш опстанак и развој. Тако људи могу да постану редовни посетиоци наших концерата, чак и обожаватељи, не због нас него због себе.

Како се тачно родила идеја о оваквом пројекту и откуд она три знака у наслову „Пика – Точка – Тачка”?

Па кад смо смишљали идеју и дошли до поенте због чега све то радимо, рекли смо: ево, ставимо на све то точку (тачку) и тако смо дошли до овог наслова који је за све три стране прихватљив и препознатљив.

На једној лепој слици директори филхармонија најављују сарадњу полажући руку на руку. Али ту је и четврта рука – Зубина Мехте. Послужимо се терминологијом граматике: да ли је имевеликог маестра за вас као некакав императивни знак узвика(!)?

Његова подршка за ово што радимо и те како је важна, уз њега то све добија још више на значају, а о препознатљивости самог пројекта и мотивацији да и не говоримо.

Да ли је било лако договарати се о програму?

То је најтежи део ове сарадње и збиља нам прави велике проблеме. Потребно је ускладити низ ствари око програма, солиста, диригената, термина и саме организације. Кад радиш за себе ни не помислиш колико је тешко кад си с неким уоваквом партнерству. Али не мари, то нам је још већи изазов.

Своју музичку мисију ширите по региону. Не тако давно три директора била су и у Сарајеву...

То је истина, а да ширимо своје идеје сасвим је нормално, јер то и јесте наше посланство. Кад још помислите како музика нема језичних баријера, ми смо, већ аутоматски, једни од најзначајнијих амбасадора својих земаља и свега доброг и лепог што иде уз наш рад.

Словеначка филхармонија има дугу историју, са „прецима” (Academia philharmonicorum) из далеке 1701. године, у којој се појављују и највећа имена светске музике. Да ли се једна таква музичка традиција у Љубљани довољно поштује?

Словеначка филхармонија има свој одређени статус, али лично мислим да је поштовања премало, нарочито ако узмемо у обзир све друштвено-економске промене које не иду наруку институцијама као што су филхармоније, опере итд. Превише се траже неке алтернативе, невладине организације, агенције… које ни у којем случају не могу бити толико успешне, квалитетне, значајне, да о самом нивоу и не говорим, и имати толико утицаја на интелектуални развој, како младих људи, тако и комплетног друштва.

Идуће године Марибор ће бити једна од две културне престонице Европе. Хоће ли у томе бити и Словеначке филхармоније?

Ако ме питате да ли смо на ЕПК (европска престоница културе) некакви „значајни играчи”, онда је мој одговор: Не! Нисмо добили никакав важнији позив од организатора ЕПК, већ смо се сами договорили за размену са СНГ – Опера и балет Марибор.

----------------------------------------------

Са Вијомом и Вон Ојеном

Шездесет три музичара Словеначке филхармоније стижу сутра у Београд, где су последњи пут гостовали 2003. године. До сусрета са колегама из београдског оркестра неће доћи – и нажалост и на срећу – јер су они на дугој, лепој италијанској турнеји (13 концерата у 13 градова).

Са Словеначком филхармонијом допутоваће њихов шеф-диригент Емануел Вијом, Француз, као и солиста млади амерички пијаниста Ендру вон Ојен. Уметници добрих каријера, а обојици су главне „адресе” Париз – Њујорк. На програму концерта: Моцартова Масонска погребна музика, Бетовенова Седма симфонија и Концерт за клавир и оркестар бр. 4.