Хеви-метал и сребрна медаља

На недавној Светској научној олимпијади у Бразилу Угљеша Стојановић, ученик приватне београдске Рачунарске гимназије, освојио је сребро. То је уједно и његово прво учешће на међународном надметању и прва медаља. Био је у националној екипи заједно са својим другарима из београдске Математичке гимназије. До септембра је и Угљеша похађао ту школу. Он је заправо седми и осми разред основне школе завршио у Математичкој гимназији у којој од пре три године постоје огледна одељења за старије основце. Ту, међутим, није остао.

– Определио сам се за приватну Рачунарску гимназију и ту сам уписао први разред. Овде су много бољи услови за рад, а предају исти они професори који предају и у Математичкој, бар када је реч о кључним предметима, математици, физици, програмирању. Овде нас је осамнаесторо у одељењу, а на часовима из поменутих предмета делимо се у две групе. Тада је на сцени менторски рад. Свако има свој рачунар. Прикључени смо на интернет. И то на свим часовима из свих предмета. А то је веома битно. Не морамо књиге да носимо кући. Имамо заправо два комплета уџбеника. Један остаје у учионици, а други је стално код куће – објашњава Угљеша.

Он не плаћа школарину. Због одличних оцена, успеха на домаћим такмичењима, Рачунарска гимназија му је омогућила бесплатно "гуљење" њених клупа. И не само то. Добија и месечну стипендију од 150 евра.

Сваки дан има од шест до седам часова. Настава почиње у 8.30, а завршава се око 14 часова. Не носе се униформе. Школа је основана пре две године, па има само ђаке првог и другог разреда. Нема фискултурну салу. Физичко се ради у сали на Учитељском факултету. Суботом се одржава додатна настава из математике, програмирања и физике.

– Поред припремних часовима у Гимназији, похађам и такозвану олимпијску групу на "Архимедесу" – вели овај младић који је иначе првих шест разреда основног образовања завршио у осмолетки "Јелена Ћетковић".

Каже да на такмичењу у Бразилу није било тешко. Али је организација била слаба.

– Нису нам баш много показали Бразил. Нисмо ишли ни на једну од њихових чувених плажа. А тамо је сада лето. Као јун или јул код нас. Видели смо, рецимо, стазу Формуле 1, затим њихове највеће универзитете и неке фабрике. Ваљда је то било уместо плажа. У једној фабрици за рециклажу гледали смо како праве цеви – прича овај ђак првог разреда.

Каже да су се тамо дружили са вршњацима са којима су били у истом хотелу. С Тајланђанима, Ирцима, дечацима из Гане. Разменили су и-мејл адресе.

– Најбољи су на надметању били репрезентативци Тајвана. Покупили су највише златних медаља. Али је највише поена освојио такмичар из Јужне Кореје – вели Угљеша.

Овај петнаестогодишњак воли спорт. Рекреативно игра фудбал, стони тенис, скија, плива. Некада је пливање и тренирао, али сада за то више нема времена. Воли да слуша музику. Поп, хеви-метал, реп, рок, хип-хоп, техно. Филмофил је. Редовно иде у биоскопе. Највише му се допадају авантуристички и акциони филмови, комедије. Ређе иде у позориште и кафиће. Јединац је. Можда ће кренути маминим и татиним стопама. Они су инжењери електротехнике. У сваком случају студираће, каже, нешто из корпуса технике и природних наука.