Политика блокирала имовину

Крагујевац – Градска администрација и ресорна министарства никако да се договоре о „трансферу имовине“. Сви су, наводно, заинтересовани да до споразума што пре дође, али како онда тумачити чињеницу да преговори о откупу војног земљишта у центру града нису уродили плодом ни после шест година, а да се разговори у вези са преузимањем Центра за стрна жита, који су започети још 2009, ни до данас нису макли с „мртве тачке“.

Будући да локална и републичка власт нису на истим „таласним дужинама“, градски званичници тврде да се у све умешала политика.

У првом случају, бар према официјелним изјавама, спорна је цена. Градска власт, наиме, не прихвата процену Пореске управе према којој 11 хектара војног земљишта, на којем се налазе касарна „Војвода Радомир Путник“ и зграда Дома војске, вреди нешто више од 40 милиона евра (32,4 милиона за девет хектара касарне и 8,4 милиона за два хектара Дома војске).

Да је реч о „непристојној понуди“, понајбоље, кажу, говори пример нишке касарне „Бубањ“, која је продата по цени од 1.000 евра за ар, док је иста површина војног земљишта у Крагујевцу вреднована 36 пута више.

Иако су спремни да имовину уступе граду, у Министарству одбране кажу да не могу да се мешају у рад Пореске управе, а у овој институцији, пак, наводе да је вредност земљишта утврђена у складу са законом, те да је приликом процене коришћена уобичајена метода упоређивања цена на тржишту.

Анализом се, објашњавају у Пореској управи, дошло до података да је сам град, преко свог Предузећа за изградњу, сличне парцеле које се налазе недалеко од касарне „Војвода Радомир Путник“ и Дома војске продао инвеститорима управо по цени од 36.000 евра за ар.

Спорну ситуацију додатно је искомпликовала одлука градске управе да Министарству одбране наплати таксу за коришћење градског грађевинског земљишта. Према процени локалне Пореске управе, Војска Србије је у обавези да на име земљишне ренте граду исплати чак 27 милиона динара, и то ретроактивно за последњих пет година.

Што се тиче Центра за стрна жита, град Крагујевац је заинтересован да преузме ову установу, али под условом да Министарство просвете и науке измири све обавезе предузећа и убудуће настави финансирање научних пројеката. Проблем, међутим, ствара дуг од око 11 милиона динара, због чега је рачун Центра у блокади више од две године. Нису мале ни обавезе према запосленима, којима се само за плате дугује око 40 милиона динара.

Ресорно министарство још није одговорило на предлог града, а у међувремену је у Центру за стрна жита пописана сва покретна имовина, која ће бити продата на лицитацији заказаној за 23. децембар. Уколико остане без средстава за рад, најстарија научна установа овог типа у Србији, основана пре 113 година, практично ће бити угашена.

Поставља се питање ко ће онда водити бригу о сто хектара огледних поља којима је до сада газдовао Центар за стрна жита. Није реч само о огромној површини, већ и о изузетно вредном земљишту, будући да се највећи број парцела налази на самој периферији Крагујевца.

Овдашња управа је већ дошла у посед око 70 хектара плодних ораница овог предузећа, али, по свему судећи, ни држава, која је сада стопостотни власник Центра за стрна жита, не жели да се одрекне вредне имовине. Да није тако, договор о преузимању установе вероватно би већ био постигнут, без обзира на тврдње градских челника да су разговори блокирани због различите „боје дресова“ локалне и републичке власти.

Бране Карталовић