Politika blokirala imovinu

Kragujevac – Gradska administracija i resorna ministarstva nikako da se dogovore o „transferu imovine“. Svi su, navodno, zainteresovani da do sporazuma što pre dođe, ali kako onda tumačiti činjenicu da pregovori o otkupu vojnog zemljišta u centru grada nisu urodili plodom ni posle šest godina, a da se razgovori u vezi sa preuzimanjem Centra za strna žita, koji su započeti još 2009, ni do danas nisu makli s „mrtve tačke“.

Budući da lokalna i republička vlast nisu na istim „talasnim dužinama“, gradski zvaničnici tvrde da se u sve umešala politika.

U prvom slučaju, bar prema oficijelnim izjavama, sporna je cena. Gradska vlast, naime, ne prihvata procenu Poreske uprave prema kojoj 11 hektara vojnog zemljišta, na kojem se nalaze kasarna „Vojvoda Radomir Putnik“ i zgrada Doma vojske, vredi nešto više od 40 miliona evra (32,4 miliona za devet hektara kasarne i 8,4 miliona za dva hektara Doma vojske).

Da je reč o „nepristojnoj ponudi“, ponajbolje, kažu, govori primer niške kasarne „Bubanj“, koja je prodata po ceni od 1.000 evra za ar, dok je ista površina vojnog zemljišta u Kragujevcu vrednovana 36 puta više.

Iako su spremni da imovinu ustupe gradu, u Ministarstvu odbrane kažu da ne mogu da se mešaju u rad Poreske uprave, a u ovoj instituciji, pak, navode da je vrednost zemljišta utvrđena u skladu sa zakonom, te da je prilikom procene korišćena uobičajena metoda upoređivanja cena na tržištu.

Analizom se, objašnjavaju u Poreskoj upravi, došlo do podataka da je sam grad, preko svog Preduzeća za izgradnju, slične parcele koje se nalaze nedaleko od kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“ i Doma vojske prodao investitorima upravo po ceni od 36.000 evra za ar.

Spornu situaciju dodatno je iskomplikovala odluka gradske uprave da Ministarstvu odbrane naplati taksu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. Prema proceni lokalne Poreske uprave, Vojska Srbije je u obavezi da na ime zemljišne rente gradu isplati čak 27 miliona dinara, i to retroaktivno za poslednjih pet godina.

Što se tiče Centra za strna žita, grad Kragujevac je zainteresovan da preuzme ovu ustanovu, ali pod uslovom da Ministarstvo prosvete i nauke izmiri sve obaveze preduzeća i ubuduće nastavi finansiranje naučnih projekata. Problem, međutim, stvara dug od oko 11 miliona dinara, zbog čega je račun Centra u blokadi više od dve godine. Nisu male ni obaveze prema zaposlenima, kojima se samo za plate duguje oko 40 miliona dinara.

Resorno ministarstvo još nije odgovorilo na predlog grada, a u međuvremenu je u Centru za strna žita popisana sva pokretna imovina, koja će biti prodata na licitaciji zakazanoj za 23. decembar. Ukoliko ostane bez sredstava za rad, najstarija naučna ustanova ovog tipa u Srbiji, osnovana pre 113 godina, praktično će biti ugašena.

Postavlja se pitanje ko će onda voditi brigu o sto hektara oglednih polja kojima je do sada gazdovao Centar za strna žita. Nije reč samo o ogromnoj površini, već i o izuzetno vrednom zemljištu, budući da se najveći broj parcela nalazi na samoj periferiji Kragujevca.

Ovdašnja uprava je već došla u posed oko 70 hektara plodnih oranica ovog preduzeća, ali, po svemu sudeći, ni država, koja je sada stopostotni vlasnik Centra za strna žita, ne želi da se odrekne vredne imovine. Da nije tako, dogovor o preuzimanju ustanove verovatno bi već bio postignut, bez obzira na tvrdnje gradskih čelnika da su razgovori blokirani zbog različite „boje dresova“ lokalne i republičke vlasti.

Brane Kartalović