Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Белоглави суп лети до Јемена и Израела

Белоглави суп лети до Јемена и Израела
Фото С. Јовичић

Нова Варош – На два хранилишта за белоглаве супове у забитима Златара, звана Манастирина и Лупоглав, последњих година влада права гужва. Стотине ових ретких птица слећу у те „орловске мензе“, на које се годишње изнесе преко 50 тона хране (угинуле животиње и кланични отпад), по свој редован оброк. На велико задовољство орнитолога и љубитеља природе, из године у годину све је више супова, орлова лешинара распона крила и до три метра кога у овом крају има највише у југоисточној Европи.

Почетком деведесетих, на територији увачких језера било је свега 12 јединки белоглавог супа. Оснивањем Фонда за заштиту птица грабљивица „Белоглави суп“, отварањем првог хранилишта и стварањем резервата ове просторе надлеће око 550 ових птица, односно око 80 гнездећих парова – 50 у кањону Увца и 30 у кањону Милешевке (у Србији супова има још једино у кањону Трешњице код Љубовије, и то 13 парова). Стручњаци истичу да је озбиљне невоље овој врсти причинило бомбардовање 1999. године, када је шест гнезда страдало, а младе птице нису хтеле да се гнезде, па је требало да прође осам година да би се те последице отклониле. Сада је златарска колонија супова постала највећа на Балкану. И лете далеко, хиљаде километара одавде, па се Златару опет враћају. У Специјалном резервату природе „Увац“ потврђују да оне одавде стижу и на друге континенте.

– Стављали смо маркице на крила појединих супова, па смо на интернет форумима орнитолога сазнали да је један маркирани младунац из наших кањона примећен чак у Јемену. Други супови летели су одавде и у Израел, Естонију, Грчку, на разне стране. У жељи да се још боље прати ово њихово кретање, Институт за биолошка истраживања из Београда недавно је покренуо пројекат сателитског праћења два белоглава супа – казује нам Дарко Ћировић из Специјалног резервата „Увац“.

Сателитско праћење супова води орнитолог др Саша Маринковић из тог института, који објашњава да су пре месец дана на леђа две птице стављени одашиљачи са соларном батеријом. – Пратимо где они обитавају да би се макар ту зауставила или боље планирала градња ветрењача, које су фаталне по белоглаве супове, у Шпанији рецимо 3.000 супова годишње страда од ветрењача. Лете ова два, како смо утврдили, Пештером, Златибором, Полимљем, а управо на Пештери је подигнута једна електрана на ветар, па улагаче саветујемо, зарад опстанка ових птица, да се консултују с нама где ће их постављати. Иначе, младунци лете далеко и враћају се, а старије птице су завичајне, где се нагнезде ту и остану. Пре месец дана један наш маркирани младунац супа пронађен је у Израелу, и то сачмом повређен, па су га однели на лечење у болницу за дивље животиње. Надамо се да ће се рањени суп опоравити, а они ће га пустити да се врати кући кад буде излечен – каже Мартиновић.

Бранко Пејовић

-----------------------------------------------------------

Са Златара поново у Требињу

Институт за биолошка истраживања из Београда и Специјални резерват природе „Увац“ раде, у сарадњи са Републиком Српском, на поновном насељавању белоглавих супова у околини Требиња. Ту је некад била бројна колонија, али је 1992. године ратом растерана, па је највећи део те популације одатле прешао на подручје Златара. Ми им сада враћамо дуг, каже Саша Мартиновић, па најављује да би првих пет-шест птица могло маја наредне године, за Дан биодиверзитета, да се пресели из увачког краја у Требиње.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.