Домаћи трговци збијају редове

У сенци најава и оповргавања вести о регионалном спајању хрватског „Агрокора” и словеначког „Меркатора”, готово неприметно се наставља се укрупњавање тржишта малопродаје у Србији.

Комисија за заштиту конкуренција одобрила је недавно компанији „Меркатор С” да преузме „Фамилија маркете” и ова словеначка компанија се из дана у дан усељава у све више објеката овог ланца. Закупом 27 радњи у Београду, Војводини, централној и јужној Србији, укупне површине 22.000 квадратних метара, „Меркатор” је преузео залихе, опрему и 300 запослених „Фамилија маркета”.

На овај начин, учврстио је позицију другог највећег трговца на српском тржишту, одмах иза „Делез Србије” и проширио мрежу продајних објеката на градове у којима до сада није пословао. А како је раније ове године „Идеа” у потпуности преузела све објекте трговинског ланца „Туш” у Србији, јасно је да се мења „крвна слика” српске малопродаје. Осим тога, летос се веома озбиљно спекулисало и о преузимању београдских СОС маркета.

Постављају се, међутим, питања – да ли оваквим прегруписавањем трговци у Србији једино настоје да се изборе са новим ликом „Делта максија” или сада већ готово извесним доласком гиганта какав је немачки дисконтер „Лидл”. Какав ће ефекат по конкуренцију у Србији имати укрупњавање домаће малопродаје?

– Најбоље би било да имамо пет или шест великих ланаца. Јер, иако се мисли да крупни играчи нису најбоље решење, то није тачно, пошто свуда у свету управо они промовишу ефикасност и ниже цене. Да ли „Делез” има везе са тим, ја нисам сигуран, јер се променила једино власничка структура „Максија” – сматра Александар Стевановић, економиста. Он свако укрупњавање посматра на два начина.

– То са једне стране увек доноси ефикасност. Узимо пример „Фамилије” за коју сви знамо да није најбоље функционисала. И уместо да банкротира, постаће део једне велике фирме, што је добро за њу, за запослене и за потрошаче. То значи да укрупњавање није проблем, већ то да ли би неко могао да злоупотреби доминантан положај уколико га стекне. Укрупњавање српског тржишта такође нам говори и да су само потребне најаве доласка великих играча, па да почне укопавање ровова – каже Стевановић.

У водећим организацијама за заштиту потрошача такође помно прате све промене у власништву трговинских ланаца, а удруживање трговина њих наводи на једноставан закључак.

– Реч је о заузимању позиција на тржишту и припремању за „Лидл”. То је такође и страх од доласка великих, а не само од „Делеза”. Потпуно је логично да „Меркатор” као озбиљан трговац, али и други ланци желе да ојачају и увећају своју малопродајну мрежу – истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Међутим, наши саговорници оцењују да би много погубније по стање конкуренције у нашој земљи било регионално спајање „Агрокора” у чијем су саставу наша „Идеа” и „Конзум” у Хрватској и Босни са „Меркатором”. Тиме би заправо „Идеа” и „Меркатор” у Србији, као и сви ланци које су преузели, постали део једног система.

Јер, иако су Словенци невољни да Хрватима продају свој највећи трговински ланци, поставља се и питање да ли је уопште могуће да управа „Меркатора” стопира продају. Јер, уколико власници, „пивоварна Лашко” и конзорцијум банака, одлуче да продају „Меркатор” хрватском „Агрокору”, управа овог ланца ту неће моћи ништа да учини.

– Ако говоримо о регионалном удруживању „Агрокора” и „Меркатора”, то би се одразило и на „Идеу” и „Меркатор С” , што може да угрози конкуренцију у Србији, па и да дође до злоупотребе доминантног положаја. Треба веома пажљиво пратити све што се дешава – сматра Паповић, док економисти упозоравају да би у таквој ситуацији постојала опасност од формирања дуопола.

– Са једне стране имали бисмо „Делез”, а са друге удружену „Идеу” и „Меркатор”. Међутим, уколико се подстиче долазак нових трговаца, па осим „Лидла” наврати и „Карфур”, који је већ хтео, па одустао, могла би се избећи замка нарушавања конкуренције – закључује Стевановић.

Према последњим подацима који су били доступни јавности, а које је у децембру прошле године изнела ревизорско-консултантска кућа „Дилојт”, највећи ланац у Србији са готово 835 милиона евра прихода у 2009. години био је „Делта макси”. Следе „Меркатор” са 429 милиона евра и „Идеа” са 363 милиона. У региону је највећи играч хрватски „Агрокор”, а на другом месту је словеначки „Меркатор”.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Надали смо се и „Карфуру”

Док се сви надају доласку немачког „Лидла”, прошле године је улазак у Србију најављивао „Карфур”, француски трговински ланац и један од највећих на свету. Како је било саопштено, на тржиште Србије и земаља региона требало је да уђе у партнерству са грчком компанијом „Маринопулос”. Заједничка фирма требало је да отвори хипермаркете и супермаркете у Албанији, Босни, Хрватској, Македонији, Црној Гори, Србији и Словенији. Од тога ништа није било.

-----------------------------------------------------------

„Волмарт” највећи на свету

Амерички трговински ланац „Волмарт” и даље је највећи на свету. Има годишњи обрт већи од 400 милијарди долара и око 8.500 продавница широм планете. На другом месту је француски „Карфур”, а на трећем немачки „Метро”. Британски ланац „Теско” заузео је четврто место, док је на петом немачка компанија „Шварц КГ”,  у чијем саставу послују познати дисконтни ланци попут „Лидла” и „Кауфланда”, показују подаци ревизорско-консултантске куће „Дилојт”.