Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отварај

Отварај

И 2006. година "провукла" се без доношења неколико битних закона. Међу њима, закона о реституцији и дуго најављиваног и очекиваног – о отварању досијеа грађана које су ревносно водили службеници Службе државне безбедности, посебно с краја прошлог века. Додуше, фасциклама замандаљеним с десет брава у лето 2001. године накратко су одшкринуте оловне корице, па су ретки и одабрани појединци добили прилику да ишчитају "другу" страну своје биографије.
Илузорно је било очекивати да службеници СДБ-а имају литералног дара, али су маште и претеривања у дефинисању карактерних и других особина и склоности својих клијената имали су напретек. Они којима је била указана "част" да се упознају са својим досијеом поштовали су полицијску препоруку да после тога не иступају у јавност. Наводно, не би било згодно јавно говорити о некоме ко ради тајно и у интересу државе и њених грађана.

Магистар машинства Предраг Вулетић (55) из Ваљева, иначе својевремено двоструки кандидат за председника државе, оснивач Либерално-демократске странке, узорни супруг и отац двоје деце, цењени стручњак ХК "Крушик", био је један од првих грађана Србије, који је "прекршио" полицијску препоруку. Истог дана, после скоро двочасовног ишчитавања дебелог досијеа, позвао је новинаре и предочио им шта је све затекао у полицијском "нотесу".

Могао сам да "прогутам" свакодневна прислушкивања телефона како на послу тако и стану, као и остале глупости и измишљотине, вели Вулетић, које су исписане о њему као опоненту и политичком неистомишљенику тадашње власти и режима. Међутим, и тада и данас овог честитог човека хвата неописива језа од једне реченице из досијеа у којој је буквално оквалификован као, ни мање ни више, већ "екстремни терориста". Напросто, упоређен је са озлоглашеним Осамом бин Ладином. Та квалификација, на његово тешко разочарање, још није избрисана. Чак и она латинска изрека да "чиста савест вреди више него хиљаду сведока" не може да га утеши.

Уз сва уважавања добрих и корисних страна рада СДБ-а, многи случајеви, а не само магистра Вулетића, отварају питање када ће коначно удбашки рукописи бити изнети на светло дана. Додуше, у актуелној предизборној кампањи, многе странке обећавају да ће се заложити да што пре дође до отварања досијеа.

А када дође дан "Д", питају се многи, шта урадити с досијеима? Различити се коментари могу чути. Пре свих онај практичне природе: "Отварајте, шта чекате" и други да удбашка досијеа грађана никако не би смела да заврше на ломачи. Све зарад бројних Вулетића, али и генерација које долазе и оних који буду желели да их подробније анализирају. Разумели смо, такође, да би те тоне наказног папира требало сместити у некој јавној кући или установи на чијем улазу би стајала табла са написом: "Музеј заробљеног ума".
Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.