Предизборни изазови бриселског „не“

Какве су последице изостанка позитивне одлуке Савета министара ЕУ по питању кандидатуре на рејтинг водећих странака у Србији?

Од тренутка када је постала кључни или један од главних протагониста власти, ДС није била у компликованијој позицији. Изостанак кандидатуре и реално и симболички означава крај политике „и Косово и ЕУ“. Прича о одвојеним процесима политички је превладана чврстим ставом Берлина.

Невоље на спољном плану преточене су у невоље на унутрашњем плану. Главни аргумент опстанка садашње владе везиван је за добијање статуса кандидата. Без кандидатуре, актуелна власт остаје без важног разлога свог постојања, губећи кредибилитет пред присталицама и маневарски простор у полемици с конкуренцијом.

Пре три и по године, формула „и Косово и Европа“ омогућила је подједнак утицај на еврорефорски и национално усмерен део бирачког тела. У актуелном тренутку, неуспех на спољнополитичком плану уздрмаће поверење еврореформских бирача у ДС. Губитак поверења довешће до њиховог изборног пасивизирања или преласка у корпус гласача коалиције „Преокрет“. С друге стране, минимализација страначке улоге снажно патриотски сензибилисаног министра спољних послова већ изазива сумњу код национално обојених присталица ДС-а.

Позиција владајуће партије утолико је компликованија имајући у виду да је ЕУ оставила свега два и по месеца за решавање стања на терену и за постизање политичких споразума чији је карактер у великој мери супротан преовлађујућим ставовима у јавном мњењу.

Нагли преокрети у државној политици нису чести, а права су реткост у предизборним кампањама. Стога је за очекивати да ће ДС наставити у ритму истих политичких мелодија, уз пратећу неизвесност политичког успеха по питању стицања статуса кандидата у марту 2012. На парадоксалан начин, повољна околност за ДС представља пад подршке европским интеграцијама у бирачком телу, као и сазнање да већину грађана знатно више окупирају егзистенцијални проблеми. Но, како биланс у погледу стандарда и привредне активности није за похвалу, највећа странка владајуће коалиције очекивано ће имати проблем у формирању уверљиве предизборне платформе.

По неком неписаном правилу, тешкоће и неуспеси власти увек „раде у корист“ опозиције. Ово правило посебно важи за СНС који је свој рејтинг успешно градио на политичким лутањима и грешкама ДС-а и остатка владајуће коалиције. Разумно је претпоставити и да ће бриселско „не“ код дела бирача учврстити идентификацију са СНС-ом као странком која има озбиљне намере да предводи државу у наредном периоду. Међутим, у критичним ситуацијама озбиљна политичка питања, попут Косова и ЕУ, захтевају и конкретне одговоре. У том смислу ће и конкретизација исувише начелне државне политике бити највећи изазов за СНС. Јер, преношење терета одговорности на странке власти јесте нужан, али не и довољан услов за стицање поверења и ауторитета како међу бирачима, тако и међу политичким конкурентима.

Бриселско ,,не“ кандидатури Србије појачаће и позиције националистичких странака. Сага о неправедном Западу, употпуњена метафором о „Косову као најскупљој српској речи“, принцип „нералности као мере за Косово“ те арсенал пансловенских геополитичких мистификација и антизападњачких предрасуда, добиће снажну легитимацију у актуелном политичком тренутку, посебно у контексту предизборне кампање, у моменту када је европски пројекат у радикалној кризи. Успех странака, попут ДСС-а и СРС-а зависиће од њихове способности да се медијски представе у повољној духовно-политичкој ситуацији. С тим што је бриселско „не“ очигледно пребринуло бриге око цензуса СРС-а и ДСС-а. За њих, у зависности од даље судбине европског пута, достижан постаје и двоцифрен резулат.

Криза резулата у европским пословима ДС-ом предвођене владајуће коалиције отвара, међутим, и простор за раст рејтинга ЛДП-а. Скупштинска подршка еврореформским законима актуелне владе легитимисала је трансформацију ЛДП-а од политичке авангарде снажног моралног набоја ка прагматичној странци. У прилог повећању вероватноће доброг резулата ЛДП-а, говори и чињеница да још увек постоји половична подршка грађанства чланству Србије у ЕУ. А добро вођен „лов на душе гласача“, тј. кампања, никада није била проблем за ову амбициозну партију.

С ону страну предизборних, тачније јавномњењских заплета, највећи део српске политичке елите, а са њом и бирачког тела, није спреман да прихвати политичку цену евроинтеграција која се доводи у вези са даљим статусом Косова. Управо зато политичке поруке обилују неодређеностима и контрадикторностима, а резултат на плану приближавања ЕУ и трајне заштите националних интереса изостаје. Можда и зато што нико није консекветно прихватио изреку мудрог Бена Френлина: „Не можете увек чинити исто, а очекивати другачије исходе“.

Политички аналитичар