Дар из кенгурових кочија

Деда Мраз, Божић Бата, Свети Никола, Санта Клаус, или само Санта, митски лик у који верују деца али и одрасли, главна је глобална личност сваког децембра широм света. Најављује Божић и Нову годину још од прве забележене прославе Божића у Риму, одиста давне 336. године.

И данас, као и готово пуна два миленијума, он разноси поклоне читавом свету у својим санкама из Лапоније. Санта Клаус, божићна песма, печена ћурка, украшено божићно дрво – све је то слика прославе божићних и новогодишњих празника западне цивилизације пре свега, али и њеног сада већ развијеног потрошачког друштва.

Традиција и порекло

Божић и Нова година уз богату новогодишњу трпезу прослављају се у свету на различите начине у зависности од културних миљеа и породичне традиције. Као што је и само порекло као и значај Санта Клауса у свету различит. Традиционално и неумитно повезан са Божићем у Сједињеним Државама, Санта  у неким културама уопште нема везе са овим празником и долази са поклонима на дан Светог Николе.

Финци сматрају да Деда Мраз живи у Рованиемију, у Лапонији. У омиљеној одећи црвене боје Деда Мраз је и на поштанској адреси и на Гренланду од 1934. године. Тада је главни град Гренланда Нук посетио Паја Патак са својим нећацима, наравно, у цртаном филму Волта Дизнија а постао је на светском божићном конгресу Деда Мразева званични Санта. 

Свети Никола, са којим се идентификује Санта Клаус, рођен је 6. децембра, живео је према хришћанским предањима у четвртом веку у данашњој Турској, и на тај дан Санта дели поклоне. У почетку су, међутим, појмови Свети Никола и Деда Мраз били изједначени, а раздвојени су у последњем веку, тако да се Санта сматра чистим секуларним обичајем за новогодишње празнике па је прихватљив за децу целог света.

У Украјини се Санта Клаус назива Деда Мраз, а помаже му девојчица звана Пахуљица док је у Кини Деда Мраз Дун Ће Лао Рен што значи Божићни старац.

Санта Клаус се по Аустралији вози у санкама које вуку бели кенгури, у Калифорнији и на Хавајима Санта сурфује на свом путу с поклонима, док је у Бразилу одевен у свилену одећу због летњих врућина у ово доба године. Деца из Данске су уверена да њихов Синтерклаус вуче корене из – Шпаније.

Традиција Шпанаца је да божићне и новогодишње празнике прослављају по својим кућама, Аустралијанци најчешће припремају роштиљ на плажама, у Чешкој Републици девојке традиционално стављају гранчице трешње у воду у очекивању да процветају на Бадњи дан и ако се то догоди, девојци предстоји удаја следеће године. Данци износе у старе куће – где живе враголасти патуљци звани Нисе – пудинг од пиринча, не би ли их одобровољили да не праве шале са људима. Слично је и у Грчкој, само се тамошње сличне фигуре називају Киланцарои.

Познати по саунама, Финци породично одлазе у сауну уочи божићне вечере а Португалци остављају једно слободно место за столом са екстрахраном у сећању на мртве – то је традиција за коју се претпоставља да доноси срећу у новој години.

Украшавање

У Индији, на пример, људи уместо јелке украшавају дрво банане или манга, у Либерији породице ките дрво палме звончићима. Дрвеће банане засађено путем дуж цркве и около кућа – традиција је у Бангладешу док је у Кини обичај да деца украшавају дрвећа ланчано окићеним папирним лампама. Пољаци некада постављају сламу и сено испод стола у кухињи што подсећа на сено у штали где је Христ рођен. У Латинској Америци са снажним индијанским традицијама, у догађајима и сценама Христовог рођења фигуре које их представљају обучене су у индијанску ношњу а овце и козе су замењене перуанском ламом.

Необична је, у неким крајевима света, храна која се припрема за Божић и Нову годину. Углавном је реч о нехришћанским регионима Азије и Пацифика где се на столу могу наћи традиционална јела тих крајева. Уз печено пиле, лосос и ћуретину, неретко се изнесе и припремљено псеће месо, а на Сулавезију није изненађење ни специјалитет од слепог миша или баштенског пацова скуваних са јаким чилијем и доста лука.

Свет, иако је глобална позорница, не би то био када не би постојале тако велике различитости. Оне су и даље готово незамисливе, а неке од њих сврставају се већ у историјске. Тако је највише божићно дрво свету понудио Стокхолм, са 38 метара висине и око пет хиљада украсних светиљки. Продате копије песме "Бели Божић" од Бинга Крозбија из 1941, доживеле су 50 милиона примерака што је бестселер сингл плоча свих времена.

Јапанци су припремили чоколадни божићни колач вредан сто милиона јена и висине 35 центиметара, а красило га је сто дијаманата. Само за божићно дрво, износи магазин "Форбс", Американци су ове године дали 31 милион долара. Укупни трошкови за божићне и новогодишње празнике – ако је веровати истом извору – за Американце би ове године требало да изнесу 154 милијарде долара.

Иако је Санта Клаус митска личност, одавно је постао и маркетиншки "производ" кока-коле. Његова заслуга за разношење поклона је немерљива. Само, прва кока-кола била је зелене боје, врло брзо је променила боју у црвенкасту а данас је црвене боје. Као и Санта Клаус. Заштитни је знак компаније која је освојила свет, као што је то доживео и сам њен оригинал, Деда Мраз, Санта Клаус, или само Санта.