Dar iz kengurovih kočija

Deda Mraz, Božić Bata, Sveti Nikola, Santa Klaus, ili samo Santa, mitski lik u koji veruju deca ali i odrasli, glavna je globalna ličnost svakog decembra širom sveta. Najavljuje Božić i Novu godinu još od prve zabeležene proslave Božića u Rimu, odista davne 336. godine.

I danas, kao i gotovo puna dva milenijuma, on raznosi poklone čitavom svetu u svojim sankama iz Laponije. Santa Klaus, božićna pesma, pečena ćurka, ukrašeno božićno drvo – sve je to slika proslave božićnih i novogodišnjih praznika zapadne civilizacije pre svega, ali i njenog sada već razvijenog potrošačkog društva.

Tradicija i poreklo

Božić i Nova godina uz bogatu novogodišnju trpezu proslavljaju se u svetu na različite načine u zavisnosti od kulturnih miljea i porodične tradicije. Kao što je i samo poreklo kao i značaj Santa Klausa u svetu različit. Tradicionalno i neumitno povezan sa Božićem u Sjedinjenim Državama, Santa  u nekim kulturama uopšte nema veze sa ovim praznikom i dolazi sa poklonima na dan Svetog Nikole.

Finci smatraju da Deda Mraz živi u Rovaniemiju, u Laponiji. U omiljenoj odeći crvene boje Deda Mraz je i na poštanskoj adresi i na Grenlandu od 1934. godine. Tada je glavni grad Grenlanda Nuk posetio Paja Patak sa svojim nećacima, naravno, u crtanom filmu Volta Diznija a postao je na svetskom božićnom kongresu Deda Mrazeva zvanični Santa. 

Sveti Nikola, sa kojim se identifikuje Santa Klaus, rođen je 6. decembra, živeo je prema hrišćanskim predanjima u četvrtom veku u današnjoj Turskoj, i na taj dan Santa deli poklone. U početku su, međutim, pojmovi Sveti Nikola i Deda Mraz bili izjednačeni, a razdvojeni su u poslednjem veku, tako da se Santa smatra čistim sekularnim običajem za novogodišnje praznike pa je prihvatljiv za decu celog sveta.

U Ukrajini se Santa Klaus naziva Deda Mraz, a pomaže mu devojčica zvana Pahuljica dok je u Kini Deda Mraz Dun Će Lao Ren što znači Božićni starac.

Santa Klaus se po Australiji vozi u sankama koje vuku beli kenguri, u Kaliforniji i na Havajima Santa surfuje na svom putu s poklonima, dok je u Brazilu odeven u svilenu odeću zbog letnjih vrućina u ovo doba godine. Deca iz Danske su uverena da njihov Sinterklaus vuče korene iz – Španije.

Tradicija Španaca je da božićne i novogodišnje praznike proslavljaju po svojim kućama, Australijanci najčešće pripremaju roštilj na plažama, u Češkoj Republici devojke tradicionalno stavljaju grančice trešnje u vodu u očekivanju da procvetaju na Badnji dan i ako se to dogodi, devojci predstoji udaja sledeće godine. Danci iznose u stare kuće – gde žive vragolasti patuljci zvani Nise – puding od pirinča, ne bi li ih odobrovoljili da ne prave šale sa ljudima. Slično je i u Grčkoj, samo se tamošnje slične figure nazivaju Kilancaroi.

Poznati po saunama, Finci porodično odlaze u saunu uoči božićne večere a Portugalci ostavljaju jedno slobodno mesto za stolom sa ekstrahranom u sećanju na mrtve – to je tradicija za koju se pretpostavlja da donosi sreću u novoj godini.

Ukrašavanje

U Indiji, na primer, ljudi umesto jelke ukrašavaju drvo banane ili manga, u Liberiji porodice kite drvo palme zvončićima. Drveće banane zasađeno putem duž crkve i okolo kuća – tradicija je u Bangladešu dok je u Kini običaj da deca ukrašavaju drveća lančano okićenim papirnim lampama. Poljaci nekada postavljaju slamu i seno ispod stola u kuhinji što podseća na seno u štali gde je Hrist rođen. U Latinskoj Americi sa snažnim indijanskim tradicijama, u događajima i scenama Hristovog rođenja figure koje ih predstavljaju obučene su u indijansku nošnju a ovce i koze su zamenjene peruanskom lamom.

Neobična je, u nekim krajevima sveta, hrana koja se priprema za Božić i Novu godinu. Uglavnom je reč o nehrišćanskim regionima Azije i Pacifika gde se na stolu mogu naći tradicionalna jela tih krajeva. Uz pečeno pile, losos i ćuretinu, neretko se iznese i pripremljeno pseće meso, a na Sulaveziju nije iznenađenje ni specijalitet od slepog miša ili baštenskog pacova skuvanih sa jakim čilijem i dosta luka.

Svet, iako je globalna pozornica, ne bi to bio kada ne bi postojale tako velike različitosti. One su i dalje gotovo nezamislive, a neke od njih svrstavaju se već u istorijske. Tako je najviše božićno drvo svetu ponudio Stokholm, sa 38 metara visine i oko pet hiljada ukrasnih svetiljki. Prodate kopije pesme "Beli Božić" od Binga Krozbija iz 1941, doživele su 50 miliona primeraka što je bestseler singl ploča svih vremena.

Japanci su pripremili čokoladni božićni kolač vredan sto miliona jena i visine 35 centimetara, a krasilo ga je sto dijamanata. Samo za božićno drvo, iznosi magazin "Forbs", Amerikanci su ove godine dali 31 milion dolara. Ukupni troškovi za božićne i novogodišnje praznike – ako je verovati istom izvoru – za Amerikance bi ove godine trebalo da iznesu 154 milijarde dolara.

Iako je Santa Klaus mitska ličnost, odavno je postao i marketinški "proizvod" koka-kole. Njegova zasluga za raznošenje poklona je nemerljiva. Samo, prva koka-kola bila je zelene boje, vrlo brzo je promenila boju u crvenkastu a danas je crvene boje. Kao i Santa Klaus. Zaštitni je znak kompanije koja je osvojila svet, kao što je to doživeo i sam njen original, Deda Mraz, Santa Klaus, ili samo Santa.