Путинова завршница

"На пролеће следеће године истиче мој мандат и тада ће вам се обратити нови шеф државе", изјавио је председник Руске Федерације Владимир Путин на заједничкој седници оба дома руског парламента, одржаној у четвртак у Мермерној сали Кремља. У осмом по реду годишњем обраћању највишем законодавном телу, Путин је говорио о читавом низу проблема који стоје пред Русијом, али и о стратегији за њихово превазилажење. Ипак, два момента из излагања привукла су неподељену пажњу домаће и светске јавности. Прво, председникова чврста одлука да мандат оконча у складу са важећим уставом и, друго, предлог парламенту да уведе мораторијум на испуњење обавеза из Споразума о конвенционалним снагама у Европи (СКСЕ).

И док ће Путинова одлука о коначном силаску са председничког трона светске аналитичаре, посебно оне на Западу, натерати да се добро замисле над питањем ко би могао да буде његов наследник (Сергеј Иванов, Дмитриј Медведев...) и како се позиционирати у новим условима, позив на мораторијум СКСЕ одјекнуо је као права бомба.

Споразум о конвенционалним снагама у Европи потписале су 1990. у Паризу 22 земље, а на снагу је ступио новембра 1992. Допуњен је у Истанбулу 1999. анексом којим је прецизирано повлачење руске армије из Грузије и Придњестровља. Међутим, Споразум су до сада ратификовале само четири државе: Русија, Белорусија, Украјина и Казахстан. И ниједна од чланица НАТО-а.

У суштини, СКСЕ је био договор између НАТО-а и тадашњег Варшавског пакта о успостављању баланса снага на Старом континенту. Од тада се много шта променило. Варшавски пакт је престао да постоји, као и СССР из којег су се издвојиле нове државе од којих су неке (Грузија и Украјина) изразиле отворену жељу да се прикључе дојучерашњем противничком табору.

Иако је Русија, у складу с договореним, прелоцирала своје тешко наоружање из Европе и с територија блиских западним границама, а то је чинила чак и у време рата у Чеченији (1994-96), НАТО је радио обратно. Зато Путин каже: "Време је да партнерима, не само речима него и делом, укажемо на своје виђење смањења наоружања у Европи".

Нема сумње да је предлог руског председника одговор на отворене намере САД да се ушанче на самим границама Русије, па чак овде инсталирају и ракетне системе. Уместо да повуку своје снаге из Европе САД их из Немачке и других западноевропских земаља премештају на нове територије у Румунију, Бугарску... Интересантно је да је Вашингтон у свој "ракетни штит" укључио чак и Украјину, иако тамо тврде да о таквим плановима не знају ништа!