Вапај заборављених лепота

ЗЛАТИБОР – Док се ових празничних дана у правој туристичкој опсади,  невиђеној гужви, блештавој раскоши и проводу налазио центар Златибора, слабо се, попут каквог вапаја, чуо глас с друге стране ове планине. Мештани горњозлатиборског подручја, прелепог, а све пустијих крајева Доброселице, Драглице, Сеништа, Љубиша, Негбине, Муртенице и других села, па и они којима је овде завичај, окупили су се на Боровој глави да проговоре о својој будућности и подсете надлежне на те заборављене лепоте. На благодети тог, како кажу, изворног, ненарушеног Златибора који никако да добије место које му припада.

Ни каквог напретка, ни друштвене бриге, ни улагања у горњи Златибор, а толико користи по здравље оних који овде дођу и добрих могућности за развој туризма и сточарства. Зашто, питао се др Страјин Шуљагић, лекар ужички одавде родом, један од челника Друштва српских домаћина Србије, који је на овом скупу, одржаном у једној кафани на Боровој глави, окупио и млађе и старије из овог краја.

– Залажемо се за равномеран развој целог Златибора – казао је Шуљагић. – Јесте корисно за чајетински буџет да онај туристички центар кога Златибором зову, а у ствари је Краљева вода, буде добро посећен, да у тај "град" долазе парајлије, али није добро да се још лепше подручје од Јокине ћуприје до Муртенице, онај прави изворни очувани Златибор сасвим умртви. Ово је небески простор, а богатство није у новцу већ у лепоти које овде има у изобиљу. У овај крај се годинама не улаже, па постоји опасност да опусти.

По речима познатог сликара Божа Ковачевића – који овде има галерију, а лепоте Златибора проносио је својим сликама пола века по свету, свуда, па и уз славног Пикаса излагао, свет прокрстарио те се свом завичају вратио – ваља отворити могућност да људи овде долазе, да се направи хармонија и веза између људи и природе, јер се не може живети ван света. То што је дуж ових крајева сливно подручје Рзава са којег се Златибор водом снабдева, па је овде одавно онемогућена свака градња, могуће је уз добру вољу решити на начин да се природа не наруши, а читав крај ипак оживи.

За Љубомира Шуљагића, из Тустог брда родом, а настањеног у Пријепољу где је директор гимназије, горњи Златибор је срце ове планине, док је на Краљевим водама урбанистички хаос у коме се лажне вредности нуде туристима, оно што има свуда. Треба, сматра он, свету да отворимо лепоте Равних торова у Муртеници, Царевог поља, Милојевића ограде, Сеништа, Шаиноваца и о Златибору би се онда говорило на сасвим други начин. Ово су предели невероватне лепоте, капа Србије, рече Љубомир Шуљагић, који је проучавао живот овдашњи и писао хронике о овим селима.

И тако, у том тону, говорило се и о могућностима за развој пољопривреде, па све мањем броју ђака у овдашњим сеоским школама, изостајању значајнијих пројеката и улагања који би покренули развој. Причали су о томе мештани и они којима је овде завичај, уз много емоција, запитавши се: да ли то горњи Златибор полако умире. Зато су затражили да држава, пре свих, те надлежни у општинама Чајетина и Нова Варош, које се на овом подручју додирују, више пажње поклоне том крају. Да оживе садржаји, јер, ако се ништа не предузме, један од најлепших српских простора биће, рекоше, претворен у простор умирања. Хоћемо да цео Златибор цвета, а не да један његов важан део умире, поручили су окупљени на скупу и позвали све оне којима је стало до развоја и овог подручја да се придруже овој иницијативи и оснују Друштво пријатеља Златибора.