Vapaj zaboravljenih lepota

ZLATIBOR – Dok se ovih prazničnih dana u pravoj turističkoj opsadi,  neviđenoj gužvi, bleštavoj raskoši i provodu nalazio centar Zlatibora, slabo se, poput kakvog vapaja, čuo glas s druge strane ove planine. Meštani gornjozlatiborskog područja, prelepog, a sve pustijih krajeva Dobroselice, Draglice, Seništa, Ljubiša, Negbine, Murtenice i drugih sela, pa i oni kojima je ovde zavičaj, okupili su se na Borovoj glavi da progovore o svojoj budućnosti i podsete nadležne na te zaboravljene lepote. Na blagodeti tog, kako kažu, izvornog, nenarušenog Zlatibora koji nikako da dobije mesto koje mu pripada.

Ni kakvog napretka, ni društvene brige, ni ulaganja u gornji Zlatibor, a toliko koristi po zdravlje onih koji ovde dođu i dobrih mogućnosti za razvoj turizma i stočarstva. Zašto, pitao se dr Strajin Šuljagić, lekar užički odavde rodom, jedan od čelnika Društva srpskih domaćina Srbije, koji je na ovom skupu, održanom u jednoj kafani na Borovoj glavi, okupio i mlađe i starije iz ovog kraja.

– Zalažemo se za ravnomeran razvoj celog Zlatibora – kazao je Šuljagić. – Jeste korisno za čajetinski budžet da onaj turistički centar koga Zlatiborom zovu, a u stvari je Kraljeva voda, bude dobro posećen, da u taj "grad" dolaze parajlije, ali nije dobro da se još lepše područje od Jokine ćuprije do Murtenice, onaj pravi izvorni očuvani Zlatibor sasvim umrtvi. Ovo je nebeski prostor, a bogatstvo nije u novcu već u lepoti koje ovde ima u izobilju. U ovaj kraj se godinama ne ulaže, pa postoji opasnost da opusti.

Po rečima poznatog slikara Boža Kovačevića – koji ovde ima galeriju, a lepote Zlatibora pronosio je svojim slikama pola veka po svetu, svuda, pa i uz slavnog Pikasa izlagao, svet prokrstario te se svom zavičaju vratio – valja otvoriti mogućnost da ljudi ovde dolaze, da se napravi harmonija i veza između ljudi i prirode, jer se ne može živeti van sveta. To što je duž ovih krajeva slivno područje Rzava sa kojeg se Zlatibor vodom snabdeva, pa je ovde odavno onemogućena svaka gradnja, moguće je uz dobru volju rešiti na način da se priroda ne naruši, a čitav kraj ipak oživi.

Za Ljubomira Šuljagića, iz Tustog brda rodom, a nastanjenog u Prijepolju gde je direktor gimnazije, gornji Zlatibor je srce ove planine, dok je na Kraljevim vodama urbanistički haos u kome se lažne vrednosti nude turistima, ono što ima svuda. Treba, smatra on, svetu da otvorimo lepote Ravnih torova u Murtenici, Carevog polja, Milojevića ograde, Seništa, Šainovaca i o Zlatiboru bi se onda govorilo na sasvim drugi način. Ovo su predeli neverovatne lepote, kapa Srbije, reče Ljubomir Šuljagić, koji je proučavao život ovdašnji i pisao hronike o ovim selima.

I tako, u tom tonu, govorilo se i o mogućnostima za razvoj poljoprivrede, pa sve manjem broju đaka u ovdašnjim seoskim školama, izostajanju značajnijih projekata i ulaganja koji bi pokrenuli razvoj. Pričali su o tome meštani i oni kojima je ovde zavičaj, uz mnogo emocija, zapitavši se: da li to gornji Zlatibor polako umire. Zato su zatražili da država, pre svih, te nadležni u opštinama Čajetina i Nova Varoš, koje se na ovom području dodiruju, više pažnje poklone tom kraju. Da ožive sadržaji, jer, ako se ništa ne preduzme, jedan od najlepših srpskih prostora biće, rekoše, pretvoren u prostor umiranja. Hoćemo da ceo Zlatibor cveta, a ne da jedan njegov važan deo umire, poručili su okupljeni na skupu i pozvali sve one kojima je stalo do razvoja i ovog područja da se pridruže ovoj inicijativi i osnuju Društvo prijatelja Zlatibora.