Изненадила ме реч Бан Ки Муна

Специјално за Политику из Дохе

У обраћању четвртом годишњем форуму Уједињених Нација у Катару, посвећеном Алијанси цивилизација, генерални секретар УН Бан Ки Мун апострофирао је заслуге нашег композитора Александра Симића за глобални цивилизацијски дијалог. Александар Симић присуствовао је овом догађају.

Одакле ви у Дохи?

Ја сам као што знате пре само неколико месеци, по поруџбини УН, написао композицију „Под истим кровом”, која представља једно велико музичко путовање око света, за симфонијски оркестар. Та композиција је својеврсна ода различитости која чини невероватно богатство ове планете коју сви делимо као заједнички дом и она је директно посвећена Алијанси цивилизација као тренутно најургентнијој и најплеменитијој иницијативи Уједињених нација. Очигледно је да живимо у време када је јаз између народа, религија и култура попримио димензије амбиса који прети да прогута оно на чему је рађено хиљадама година, а што зовемо људском цивилизацијом. Потенцијал за самоуништење је већи него икада, између осталог и захваљујући невероватном напретку технологије. Управо због тога, изузетно су важне иницијативе које помажу да се тај јаз смањи, а самим тим и могућност глобалних сукоба.

Концерт који сте приредили поводом 66 година УН је заједно са тадашњим потпредседником владе Божидаром Ђелићем и шефом мисије УН у Србији Билом Инфантеом отворио управо председник Сампајо, високи представник УН за Алијансу цивилизација. Како ви видите улогу ове иницијативе у Србији?

Србија је фантастичан пример мултиетничког, мултиконфесионалног и мултикултуралног друштва. Као што знамо разлике могу да нас удаље једне од других и прерасту у препреке за јединство друштва или управо супротно, да представљају главни резервоар позитивних иницијатива и основу космополитског идентитета који је неопходан да би једна држава попримила димензије снажне нације. Сарадња са Алијансом је фантастична прилика за Србију да оствари конструктивну сарадњу са међународном заједницом уз пуно уважавање њеног суверенитета и интегритета.

Генерални секретар је овде у Дохи направио и један неочекивани омаж вама, називајући вас амбасадором мира и говорећи о вашој музици. Како сте реаговали?

Нисам то очекивао, и наравно да сам се изненадио. Подигао сам руку да му покажем да сам ту, а онда се изненадио и он, јер није знао да сам у Дохи. Онда смо разменили пет, шест неформалних реченица пред целим форумом. Било је чудно, јер смо обојица били видно збуњени, али смо од још збуњеније публике на крају добили аплауз који је извадио целу ствар.