Тесна им Србија

Недавним спајањем пожаревачког "Бамбија" и вршачког "Баната" у кондиторској индустрији Србије, а после потписивања Уговора о слободној трговини у југоисточној Европи (ЦЕФТА), ни у нашем региону ништа више неће бити исто. Иако је сваки од тих произвођача појединачно доста јак на домаћем терену, поготово "Бамби", њиховим удруживањем, које је много више од пуког збрајања капацитета и производа, рађа се нови лидер у производњи хране. И све то, како за наш лист објашњава генерални директор Концерна "Бамби-Банат" Мирослав Милетић, без мењања власничке структуре и у једној и у другој фабрици.

Реч је, како напомиње наш саговорник, о нечем новом у повезивању истородних фирми у Србији са седиштем у Београду. Много више од обичних тржишних игара какве виђамо у свету сваког дана. Не само у погледу стратегије развоја, планова производње или дефинисању заједничке извозне политике у наредних неколико година, већ много дуже и далекосежније. Ове две фабрике, као концерн, могу у новим тржишним околностима, да постану, уз привлачење произвођача и у суседним земљама, права мала мултинационална компанија у нашем региону.

Иако је нова удружена кућа тек регистрована, планови за идућу годину већ су до детаља утаначени захваљујући стратегији развоја рађеној са чувеним Мекензијем. Тржишту ће обједињене фабрике, са око 1.400 запослених, понудити најмање 30.000 тона робе или најмање петину укупне потрошње кондиторских производа у Србији, односно четвртину домаће кондиторске индустрије.

Више од трећине робе биће продато иностраним купцима. Већ 2008. очекује се производња од око 35.000 тона, а вредност производње од око 100 милиона евра. Двоструко више него што су те две куће, свака за себе, створиле током 2005.

Ни те чињенице, по Милетићу, нису од највећег значаја за повезане фирме. Он много очекује од успостављања техничко-технолошког баланса у обе фабрике, увођењу и поштовању свих стандарда квалитета, равномерном развоју и јачању садашњих, али и нових брендова, као и маркетиншких активности. У том погледу 2007. треба да буде чврст темељ будућег пословања. Тим пре што је домаће тржиште доста тесно, а куповна моћ грађана заостаје за суседима, поготово у потрошњи слаткиша и посластица из производног програма "Бамбија" и "Баната". Са нешто убрзанијом растом стандарда и потрошња посластица (нарочито кекса "плазма") по становнику могла би да се увећа за килограм-два. Разлог више за заједништво фабрика и јачање домаће понуде.

Према оцени Милетића, и поред отварања наших граница и тржишта за страну робу, јер је конкуренција велика покретачка снага, наша држава  би, ипак, требало да мало више поведе рачуна о заштити интереса својих произвођача, али не некаквим административним или ванцаринским мерама. То не. Мора да пронађе начин да подстицајним мерама помогне свим фирмама које постижу висок суфицит у спољнотрговинској размени. Не мора то да чини ни курсом евра, који је тренутно потцењен, већ само да се угледа на оно шта раде друге земље с чијом се робом наши кондитори ипак носе и код куће.

– Нашој држави не може бити свеједно какав имиџ гради у свету, а са њом и ми, као фирме које на међународну пијацу износе своју робу и брендове. "Бамби", на срећу, нема тај проблем, али много шта би у нашој укупној економској размени са светом било лакше и уносније када би се и сама држава мало више покренула у том смеру. Тиме би, без сваке сумње, била и атрактивнија за нове иностране инвеститоре, али и за оне који су већ код нас, да више улажу у развој нових производа с којима можемо лакше у свет – рекао је Милетић.

--------------------------------------------------------------------------

Избор као техничко питање

Поновни избор за генералног директора "Бамбија", пети у последњих 11 година, као и први за концерн "Бамби-Банат" Милетић види само као чисто техничко питање. Најпре као неизбежну последицу онога што траже нови прописи, а потом и као верификацију места "Бамбија" и "Баната" унутар велике "Денјуб фуд групе" у којој су поред осталих великих кућа "Књаз Милош", али и све највеће домаће млекаре, којима управља "Салфорд". За Милетића, међутим, избори за првог човека те куће су само наставак онога што се и раније практиковало сваке године – да се пред акционарима полажу рачуни за оно што је током претходне године учињено и тражи мандат за наредну. Њега од свега, ипак, највише радује што је на челу веома стручног и ефикасног тима менаџера који доказују да Србија својим снагама може да води фирму у страном већинском власништву.