Акцизни удар на дим и чашицу

Да се питају порески стручњаци, кафа би требало да појефтини, а алкохол и дуван да поскупе. Ово је закључак са јучерашњег округлог стола у Центру „Сава” посвећеном акцизној политици. Јер, нема сумње да је дошло време за пореску реформу, сложили су се учесници расправе.

– Акцизна и пореска политика су тема за следећу владу – сматра Вук Ђоковић, државни секретар у Министарству финансија – Вероватно ћемо већ у првој години мандата моћи да очекујемо важне промене у том смислу.

Са њим се слаже и Милица Бисић, бивша министарка финансија и директор за регионалну сарадњу у Центру за либерално демократске студије. Како каже, сви важни порески закони су донети још пре десет година. – Време је да се отпочне са пореском реформом – сматра она. Поготово, што су неке акцизе у нескладу са политиком ЕУ, о чему је било речи и у последњем извештају Европске комисије.

Међутим, у стручној јавности не постоји јединствен став о томе које порезе треба повећавати.

Тако аутори реформе „Поглед унапред” сматрају да је најбоље смањити оптерећења на рад и капитал, а повећати оптерећења потрошње, што значи повећање пореза на додату вредност. Милица Бисић, међутим не мисли да је раст ПДВ-а добра идеја.

– Можда кроз бољу наплату овог намета могу да се обезбеде додатни приходи, без повећања пореске стопе – сматра она.

Додаје и то да значајан простор за повећање прихода у каси постоји у расту појединих акциза. Према њеним речима, ови порези на дуван и алкохол су ниски. Већим оптерећењима дестимулисала би се њихова продаја, али би и државна каса имала користи.

– Изгледа да је у Србији најисплативије пити ракију, јер је по алкохолном садржају порез најмањи, док је најскупље пиво јер има најмање алкохола, а акцизе су веће – нашалила се Бисићева.

Ипак, постоји алкохолно пиће, које је из тог угла гледано још исплативије, приметили су новинари. На вино је овај намет нула с образложењем да се на овај начин подстиче домаће виноградарство.

Николу Алтипармакова, члана Фискалног савета, интересовало је на који начин може пореска политика да се промени, а да државна каса од тога убере значајне приходе. Приметио је и то да је прилив у буџет по основу акцизе на кафу безначајан и да износи свега две милијарде динара.

– Можда би требало размислити о укидању овог намета, јер је вероватно трошак администрирања ове акцизе велики – предложио је Алтипамаков, који је иначе један од аутора пореске реформе „Поглед унапред”.

Бошко Мијатовић, из Центра за либерално демократске студије, упозорио је учеснике скупа да је погрешно посматрати акцизну политику само из угла државне касе.

– Можда је боље размишљати о смањењу расхода у буџету, него о повећању прихода. Јер, ако држава не успева да скреше потрошњу, онда је питање да ли цех треба да плаћа неко други. У овом случају – становништво и привреда – упозорио је Мијатовић.

Вук Ђоковић, државни секретар претходно је са жаљењем констатовао како порески приходи током кризе падају и да би из угла државе било боље када би они били предвидиви.

Ни такав приступ није баш фер из угла становништва, реплицирао је Мијатовић. Јер, ако би приходи државе од пореза у кризи остали непромењени, то значи да би највећи терет поднели грађани чији би приходи последично били нижи.

А. Телесковић