Akcizni udar na dim i čašicu

Da se pitaju poreski stručnjaci, kafa bi trebalo da pojeftini, a alkohol i duvan da poskupe. Ovo je zaključak sa jučerašnjeg okruglog stola u Centru „Sava” posvećenom akciznoj politici. Jer, nema sumnje da je došlo vreme za poresku reformu, složili su se učesnici rasprave.

– Akcizna i poreska politika su tema za sledeću vladu – smatra Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija – Verovatno ćemo već u prvoj godini mandata moći da očekujemo važne promene u tom smislu.

Sa njim se slaže i Milica Bisić, bivša ministarka finansija i direktor za regionalnu saradnju u Centru za liberalno demokratske studije. Kako kaže, svi važni poreski zakoni su doneti još pre deset godina. – Vreme je da se otpočne sa poreskom reformom – smatra ona. Pogotovo, što su neke akcize u neskladu sa politikom EU, o čemu je bilo reči i u poslednjem izveštaju Evropske komisije.

Međutim, u stručnoj javnosti ne postoji jedinstven stav o tome koje poreze treba povećavati.

Tako autori reforme „Pogled unapred” smatraju da je najbolje smanjiti opterećenja na rad i kapital, a povećati opterećenja potrošnje, što znači povećanje poreza na dodatu vrednost. Milica Bisić, međutim ne misli da je rast PDV-a dobra ideja.

– Možda kroz bolju naplatu ovog nameta mogu da se obezbede dodatni prihodi, bez povećanja poreske stope – smatra ona.

Dodaje i to da značajan prostor za povećanje prihoda u kasi postoji u rastu pojedinih akciza. Prema njenim rečima, ovi porezi na duvan i alkohol su niski. Većim opterećenjima destimulisala bi se njihova prodaja, ali bi i državna kasa imala koristi.

– Izgleda da je u Srbiji najisplativije piti rakiju, jer je po alkoholnom sadržaju porez najmanji, dok je najskuplje pivo jer ima najmanje alkohola, a akcize su veće – našalila se Bisićeva.

Ipak, postoji alkoholno piće, koje je iz tog ugla gledano još isplativije, primetili su novinari. Na vino je ovaj namet nula s obrazloženjem da se na ovaj način podstiče domaće vinogradarstvo.

Nikolu Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, interesovalo je na koji način može poreska politika da se promeni, a da državna kasa od toga ubere značajne prihode. Primetio je i to da je priliv u budžet po osnovu akcize na kafu beznačajan i da iznosi svega dve milijarde dinara.

– Možda bi trebalo razmisliti o ukidanju ovog nameta, jer je verovatno trošak administriranja ove akcize veliki – predložio je Altipamakov, koji je inače jedan od autora poreske reforme „Pogled unapred”.

Boško Mijatović, iz Centra za liberalno demokratske studije, upozorio je učesnike skupa da je pogrešno posmatrati akciznu politiku samo iz ugla državne kase.

– Možda je bolje razmišljati o smanjenju rashoda u budžetu, nego o povećanju prihoda. Jer, ako država ne uspeva da skreše potrošnju, onda je pitanje da li ceh treba da plaća neko drugi. U ovom slučaju – stanovništvo i privreda – upozorio je Mijatović.

Vuk Đoković, državni sekretar prethodno je sa žaljenjem konstatovao kako poreski prihodi tokom krize padaju i da bi iz ugla države bilo bolje kada bi oni bili predvidivi.

Ni takav pristup nije baš fer iz ugla stanovništva, replicirao je Mijatović. Jer, ako bi prihodi države od poreza u krizi ostali nepromenjeni, to znači da bi najveći teret podneli građani čiji bi prihodi posledično bili niži.

A. Telesković