Убиствена завршница

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 2. јануара – Смена година је, овога пута као ретко када, узбудила Американце и ванредним приливом извештаја о смрти. Нација данас одаје последњу почаст преминулом бившем председнику Џералду Форду, медији настављају да непрестано анализирају сцене погубљења свргнутог багдадског лидера Садама Хусеина, док овдашњу јавност ванредно потресају и извештаји да је децембар био најпогубнији месец 2006. по војнике САД у Ираку.

Временска коинциденција та три начина одласка са овог света могла би да утиче и на стратегију Беле куће. Учестали су, наиме, захтеви да председник Џорџ Буш покаже Фордов смисао за реалност којим је пре више од три деценије окончао Вијетнамски рат (повлачењем трупа САД), да призна да се ситуација у Ираку погоршава иако нема Садама, као и да одреди нову војну тактику на највећем бојишту како би тамо падало осетно мање и Американаца и локалних грађана.

Збивања на бојишту, међутим, убрзано настављају да претичу потезе вашингтонских планера – констатују аналитичари. О недовољној спремности за растуће изазове говори већ и статистика: овдашња агенција АП је јуче известила да је само прошлог месеца у Ираку погинуло 113 Американаца, више него и у једном другом месецу прошле године, и да је укупан број њихових жртава тамо премашио 3.000, пробивши тако још једну "психолошку границу". Наводи се и да је у том рату, који је почео марта 2003, досад рањено више од 22.000 војника САД.

Рапорти нових багдадских власти говоре и о повећаном страдању Ирачана, нарочито у међусобним обрачунима по верској и националној основи.

Званична рачуница показује да је у протеклих 12 месеци убијено њих – 16.273. Највише цивила – 14.298, уз 1.348 полицајаца и 627 војника.

Други извори сугеришу другачији, али увек трагичан, биланс. По америчкој новинској агенцији, досад је погинуло 13.738 Ирачана, док извештаји Уједињених нација говоре да је број таквих жртава био чак око 35.000.

Најподробније се, међутим, и даље анализира смрт Садама Хусеина на вешалима. Реаговања се крећу од готово једнодушне оцене да је "тиранина снашла заслужена судбина" до стрепњи да би убрзање поступка и начин извршења смртне казне над њим могли да још више распламсају сукобе између његових сунита и сада владајућих шиита.

Амерички функционери су се, како пише "Њујорк тајмс", трудили да егзекуција буде "одложена за касније" и не изазове "осветничка осећања". Али – "у томе нису успели". Рекло би се да је и њих, као и суните, потресао видео-снимак на коме се чуло и како су присутни, кад је Садам обешен, клицали "Моктада, Моктада". То је име вође шиитске приватне милиције која сеје смрт међу сунитима и коју неки овдашњи обавештајни извештаји оцењују као "највећи реметилачки фактор" у Ираку.

Вашингтон је, каже, у више наврата тражио да власти у Багдаду "смире" Моктаду ал Садра. Испоставило се, међутим, да су они "немир" изразили и у просторији за извршење смртне казне.

Та и сличне драматизације, Американце стављају пред нова искушења. Међу непријатељима им се сада појављују и – снаге које су им биле партнери у рушењу Садамовог режима.