Ubistvena završnica

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 2. januara – Smena godina je, ovoga puta kao retko kada, uzbudila Amerikance i vanrednim prilivom izveštaja o smrti. Nacija danas odaje poslednju počast preminulom bivšem predsedniku Džeraldu Fordu, mediji nastavljaju da neprestano analiziraju scene pogubljenja svrgnutog bagdadskog lidera Sadama Huseina, dok ovdašnju javnost vanredno potresaju i izveštaji da je decembar bio najpogubniji mesec 2006. po vojnike SAD u Iraku.

Vremenska koincidencija ta tri načina odlaska sa ovog sveta mogla bi da utiče i na strategiju Bele kuće. Učestali su, naime, zahtevi da predsednik Džordž Buš pokaže Fordov smisao za realnost kojim je pre više od tri decenije okončao Vijetnamski rat (povlačenjem trupa SAD), da prizna da se situacija u Iraku pogoršava iako nema Sadama, kao i da odredi novu vojnu taktiku na najvećem bojištu kako bi tamo padalo osetno manje i Amerikanaca i lokalnih građana.

Zbivanja na bojištu, međutim, ubrzano nastavljaju da pretiču poteze vašingtonskih planera – konstatuju analitičari. O nedovoljnoj spremnosti za rastuće izazove govori već i statistika: ovdašnja agencija AP je juče izvestila da je samo prošlog meseca u Iraku poginulo 113 Amerikanaca, više nego i u jednom drugom mesecu prošle godine, i da je ukupan broj njihovih žrtava tamo premašio 3.000, probivši tako još jednu "psihološku granicu". Navodi se i da je u tom ratu, koji je počeo marta 2003, dosad ranjeno više od 22.000 vojnika SAD.

Raporti novih bagdadskih vlasti govore i o povećanom stradanju Iračana, naročito u međusobnim obračunima po verskoj i nacionalnoj osnovi.

Zvanična računica pokazuje da je u proteklih 12 meseci ubijeno njih – 16.273. Najviše civila – 14.298, uz 1.348 policajaca i 627 vojnika.

Drugi izvori sugerišu drugačiji, ali uvek tragičan, bilans. Po američkoj novinskoj agenciji, dosad je poginulo 13.738 Iračana, dok izveštaji Ujedinjenih nacija govore da je broj takvih žrtava bio čak oko 35.000.

Najpodrobnije se, međutim, i dalje analizira smrt Sadama Huseina na vešalima. Reagovanja se kreću od gotovo jednodušne ocene da je "tiranina snašla zaslužena sudbina" do strepnji da bi ubrzanje postupka i način izvršenja smrtne kazne nad njim mogli da još više rasplamsaju sukobe između njegovih sunita i sada vladajućih šiita.

Američki funkcioneri su se, kako piše "Njujork tajms", trudili da egzekucija bude "odložena za kasnije" i ne izazove "osvetnička osećanja". Ali – "u tome nisu uspeli". Reklo bi se da je i njih, kao i sunite, potresao video-snimak na kome se čulo i kako su prisutni, kad je Sadam obešen, klicali "Moktada, Moktada". To je ime vođe šiitske privatne milicije koja seje smrt među sunitima i koju neki ovdašnji obaveštajni izveštaji ocenjuju kao "najveći remetilački faktor" u Iraku.

Vašington je, kaže, u više navrata tražio da vlasti u Bagdadu "smire" Moktadu al Sadra. Ispostavilo se, međutim, da su oni "nemir" izrazili i u prostoriji za izvršenje smrtne kazne.

Ta i slične dramatizacije, Amerikance stavljaju pred nova iskušenja. Među neprijateljima im se sada pojavljuju i – snage koje su im bile partneri u rušenju Sadamovog režima.