Аутостопом у 2007.

На лицима суграђана најбоље се видело какав терет и које наде уносе у Нову годину. Требало је, можда и исфорсирано, прославити улазак у 2007. па се свако снашао како је и чиме умео. Тек понеки становник Студентског града у Новом Београду нервозно је улазио у Дом примећујући како се досад није десило да је "Студењак" био тако тих за дочек Нове године. Можда џепарац из српске провинције није стигао, а можда је децембарски испитни рок био неуспешан преко сваке мере, па је Студентски град био мрачан и неугледан у последњим сатима 2006. године. Једино у просторијама Телевизије Студентски град, стотинак студената, блиских познаника, забављало се уз ритмове модерне музике. Неки су због ове забаве дошли чак из Лондона.

– Када ме је друг позвао да дочекам Нову годину у "Студењаку", одмах сам прихватио, јер сам овде живео годинама пре него што сам отпутовао у Енглеску на постдипломске студије. Могао сам да бирам између бројних пабова, ресторана и партија у Лондону, али је прорадила носталгија – рекао нам је двадесетосмогодишњи Владимир Шамара, који на "Отвореном универзитету" усавршава своје знање из физике. Његови другари су бацали поглед на укључени ТВ, тек да буду у току ко је следећи "излетео" из куће Великог брата. Они који су добровољно напустили журку Великих студената, упутили су се ка аутобуском стајалишту испред Студентског дома. Десетине младих дотераних људи чекало је превоз до центра града. Расположени, нису дозволили да им градски превоз поквари ово вече. Како ниједан бус није прошао сат времена, и расположење је почело да се мења. "Па, нећемо ваљда дочекати Нову годину на станици", питали су се. Студенткиње су се жалиле да ће им ветар покварити шминку, док су их од дуготрајног стајања болеле ноге. Штикле нису биле најбољи савезник. Оне најхрабрије пресекле су одлуку и дигле руку.

Прве аутостоперке пробиле су лед улетевши у топла кола чији је власник био довољно љубазан да их повезе до "Генекс терена" на којима је свирао Аца Лукас. Иако народњак, Лукас је углавном изводио песме "Бијелог дугмета", али и своје хитове. Уз њега је играла млађа "екипа" до тридесет година, жене у белим шортсевима припијеним за тело и хаљиницама са тиграстим десенима. Било је доста заљубљених парова који су, пре него што је откуцало 12 часова, имали много да кажу један другом. Међутим, гласна музика је односила речи са усана пре него што би стигле до нечијег уха.

У минут до јануара, баш кад је хтео много тога да пожели својој драгој, једном момку је послужила уступљена новинарска бележница, на којој јој је написао: "Ти си најлепше што ми се догодило у овој години. И највредније с чим улазим у остатак живота". "Липе цвату" и "Ђурђевдан" чули су се и испред "Генекса", где су гости излазили да удахну први свеж новогодишњи ваздух. Преко пута, у хотелу "Интерконтинентал" скупило се старије, елитно друштво, међу њима и Корејци, Кинези и Словенци. Око 400 гостију је забављао бенд "Денис и Обуле" свирајући углавном мелодије Здравка Чолића. Послужење је било по принципу шведског стола са више од 300 врста јела, чак и посних, док је специјалитет био лосос са рибизлама.

Власници киоска са храном у центру града где је под ведрим небом више хиљада људи дочекало 2007. годину имали су пуне руке посла. То је била прилика да се заради и на импровизованим тезгама са пљескавицама, ћевапима и сендвичима. Бројни трубачки оркестри, увесељавали су суграђане и поред оног "званичног" оркестра Бобана Марковића који се огласио са бине испред Дома Народне скупштине. Баш као и бендови "Стрип", "Incоgnito", "Vroom", Александра Ковач, Сергеј Ћетковић, Лајко Феликс. Одатле се лако стизало и до Трга Републике на коме су наступали "Rare", "Краљевски апартман", "Негатив", "Партибрејкерси", Марчело и DJ Марко Настић. Са ове бине чули су се жестоки рок, поп и реп ритмови, који су окупили млађе генерације Београђана, али и оних који су због оваквог дочека "потегли" из разних делова Србије, али и Словеније, Босне и Херцеговине и Хрватске. У поноћ испред Дома Народне скупштине експлодирао је ватромет. За већину старијих суграђана то је био и крај дочека на трговима и полако су кретали кућама. Посетиоцима скадарлијских ресторана таква идеја није била ни на крај памети. Жива музика, стални гости и шмек због којих се бирају ресторани као што су "Шешир мој" и "Два јелена" затекли су и оне који су се први пут обрели у чувеној београдској улици за дочек Нове године.