Autostopom u 2007.

Na licima sugrađana najbolje se videlo kakav teret i koje nade unose u Novu godinu. Trebalo je, možda i isforsirano, proslaviti ulazak u 2007. pa se svako snašao kako je i čime umeo. Tek poneki stanovnik Studentskog grada u Novom Beogradu nervozno je ulazio u Dom primećujući kako se dosad nije desilo da je "Studenjak" bio tako tih za doček Nove godine. Možda džeparac iz srpske provincije nije stigao, a možda je decembarski ispitni rok bio neuspešan preko svake mere, pa je Studentski grad bio mračan i neugledan u poslednjim satima 2006. godine. Jedino u prostorijama Televizije Studentski grad, stotinak studenata, bliskih poznanika, zabavljalo se uz ritmove moderne muzike. Neki su zbog ove zabave došli čak iz Londona.

– Kada me je drug pozvao da dočekam Novu godinu u "Studenjaku", odmah sam prihvatio, jer sam ovde živeo godinama pre nego što sam otputovao u Englesku na postdiplomske studije. Mogao sam da biram između brojnih pabova, restorana i partija u Londonu, ali je proradila nostalgija – rekao nam je dvadesetosmogodišnji Vladimir Šamara, koji na "Otvorenom univerzitetu" usavršava svoje znanje iz fizike. Njegovi drugari su bacali pogled na uključeni TV, tek da budu u toku ko je sledeći "izleteo" iz kuće Velikog brata. Oni koji su dobrovoljno napustili žurku Velikih studenata, uputili su se ka autobuskom stajalištu ispred Studentskog doma. Desetine mladih doteranih ljudi čekalo je prevoz do centra grada. Raspoloženi, nisu dozvolili da im gradski prevoz pokvari ovo veče. Kako nijedan bus nije prošao sat vremena, i raspoloženje je počelo da se menja. "Pa, nećemo valjda dočekati Novu godinu na stanici", pitali su se. Studentkinje su se žalile da će im vetar pokvariti šminku, dok su ih od dugotrajnog stajanja bolele noge. Štikle nisu bile najbolji saveznik. One najhrabrije presekle su odluku i digle ruku.

Prve autostoperke probile su led uletevši u topla kola čiji je vlasnik bio dovoljno ljubazan da ih poveze do "Geneks terena" na kojima je svirao Aca Lukas. Iako narodnjak, Lukas je uglavnom izvodio pesme "Bijelog dugmeta", ali i svoje hitove. Uz njega je igrala mlađa "ekipa" do trideset godina, žene u belim šortsevima pripijenim za telo i haljinicama sa tigrastim desenima. Bilo je dosta zaljubljenih parova koji su, pre nego što je otkucalo 12 časova, imali mnogo da kažu jedan drugom. Međutim, glasna muzika je odnosila reči sa usana pre nego što bi stigle do nečijeg uha.

U minut do januara, baš kad je hteo mnogo toga da poželi svojoj dragoj, jednom momku je poslužila ustupljena novinarska beležnica, na kojoj joj je napisao: "Ti si najlepše što mi se dogodilo u ovoj godini. I najvrednije s čim ulazim u ostatak života". "Lipe cvatu" i "Đurđevdan" čuli su se i ispred "Geneksa", gde su gosti izlazili da udahnu prvi svež novogodišnji vazduh. Preko puta, u hotelu "Interkontinental" skupilo se starije, elitno društvo, među njima i Korejci, Kinezi i Slovenci. Oko 400 gostiju je zabavljao bend "Denis i Obule" svirajući uglavnom melodije Zdravka Čolića. Posluženje je bilo po principu švedskog stola sa više od 300 vrsta jela, čak i posnih, dok je specijalitet bio losos sa ribizlama.

Vlasnici kioska sa hranom u centru grada gde je pod vedrim nebom više hiljada ljudi dočekalo 2007. godinu imali su pune ruke posla. To je bila prilika da se zaradi i na improvizovanim tezgama sa pljeskavicama, ćevapima i sendvičima. Brojni trubački orkestri, uveseljavali su sugrađane i pored onog "zvaničnog" orkestra Bobana Markovića koji se oglasio sa bine ispred Doma Narodne skupštine. Baš kao i bendovi "Strip", "Incognito", "Vroom", Aleksandra Kovač, Sergej Ćetković, Lajko Feliks. Odatle se lako stizalo i do Trga Republike na kome su nastupali "Rare", "Kraljevski apartman", "Negativ", "Partibrejkersi", Marčelo i DJ Marko Nastić. Sa ove bine čuli su se žestoki rok, pop i rep ritmovi, koji su okupili mlađe generacije Beograđana, ali i onih koji su zbog ovakvog dočeka "potegli" iz raznih delova Srbije, ali i Slovenije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. U ponoć ispred Doma Narodne skupštine eksplodirao je vatromet. Za većinu starijih sugrađana to je bio i kraj dočeka na trgovima i polako su kretali kućama. Posetiocima skadarlijskih restorana takva ideja nije bila ni na kraj pameti. Živa muzika, stalni gosti i šmek zbog kojih se biraju restorani kao što su "Šešir moj" i "Dva jelena" zatekli su i one koji su se prvi put obreli u čuvenoj beogradskoj ulici za doček Nove godine.