Лафонтенове басне у излогу

„Служим се животињама да бих поучио људе”, говорио је чувени француски писац Лафонтен. Максима Солин д’Абовил, дизајнерке овогодишњег издања „Чаробних излога” Француског института у Београду, инспирисаног управо Лафонтеновим баснама и дворским француским животом, слична је, али прилагођена времену божићних празника и  гласи: „Кроз персонализоване ликове животиња и универзалну причу о (не)дељењу хране покушавам да свим узрастима нешто понудим: забаву најмлађима, а позив на преиспитивање старијима. Кад радите мој посао, морате да се обраћате свима”. Свечано отварање поставке заказано је за вечерас у 19 часова.

Богате универзалном димензијом међуљудских односа, четири басне – „Цврчак и мрав”, „Лисица и рода”, „Миш из села и миш из града” и „Гавран и лисац” – које су, иако намењене разоноди краљевог сина (доба Луја XIV), биле заправо вешта и лукава критика француске аристократије, у читању д’Абовилове, протумачене су на савремен начин. Блистав декор, израђен од картона, винила и пластике, асоцира на познате дворске сцене. Специјално осветљење и тонска пратња – спој барокне музике и текстова ових басни у дечјој интерпретацији (на два језика, француском и српском), доприносе бајковитости, а сваки од ликова, приказан као стилизована лутка од новинског папира, подсећа на данашње стереотипе.

– Рода постаје елегантна и пребогата удовица, којој се неспретно удвара млади преварант, цврчак представља прокуженог уметника, којем се супротставља разуман мрав, док гавран подсећа на охолог малог шефа којег исмева дрска омладина... Све приче повезује трпеза, симболизам дељења хране или недељења, како у ком случају, што позива на анализу нас самих и наших карактера, прича ауторка, која у Београду није први пут. Пре две године, у излоге института сместила је бајке и књиге, док је прошле године била инспирисана музичком кутијом са оловним војником и балерином.

Показујући нам, за очи пролазника у Кнез Михаиловој, у том тренутку још увек скривене лутке које су прво нацртали, па онда и израдили студенти Академије лепих уметности и Архитектонског факултета из Београда, д’Абовилова објашњава зашто, у сарадњи са професоркама Драганом Марковић и Весном Пејовић и групом „Какоко”, ради управо са академцима.

– Жеља ми је била да младима помогнем да науче шта конкретно значи ангажман на једном пројекту. Од почетка до краја, од нацрта до реализације. Пошто, нажалост, у Србији ретко ко полази стопама француских великих робних кућа и познатих трговаца који своје излоге понуде професионалцима да их уметнички осмисле и анимирају, ово је, за сада, једини начин да ти млади људи дају својој машти на вољу и раде нешто што је потпуно у складу са светским токовима. А то је последњих година управо посебан декор који подсећа на дечје, тродимензионалне сликовнице. 

Своју сарадњу са овом Францускињом, стручњаком за уметност излога, уметничком директорком престижних пројеката за луксузне модне и дизајнерске куће, која је студије сценографије завршила на Високој школи за примењену уметност у Паризу, професорка Марковић описује овако:

– Ово је трећи пут да наши студенти сарађују са Солин д’Абовил, што је за њих више него корисно. На факултету имају више теоријске него практичне наставе, па се ово учинило као веома занимљива и корисна прича, поготово јер се у оваквим пројектима баве и психологијом, питањем колико се ко, када и зашто задржава испред неког излога и слично. Ми смо се понадали да ће, кад виде ове излоге, и други у центру града пожелети да имају нешто слично, што би била нова прилика за младе креативце, али то се није десило. Надам се да ће се то променити.