Lafontenove basne u izlogu

„Služim se životinjama da bih poučio ljude”, govorio je čuveni francuski pisac Lafonten. Maksima Solin d’Abovil, dizajnerke ovogodišnjeg izdanja „Čarobnih izloga” Francuskog instituta u Beogradu, inspirisanog upravo Lafontenovim basnama i dvorskim francuskim životom, slična je, ali prilagođena vremenu božićnih praznika i  glasi: „Kroz personalizovane likove životinja i univerzalnu priču o (ne)deljenju hrane pokušavam da svim uzrastima nešto ponudim: zabavu najmlađima, a poziv na preispitivanje starijima. Kad radite moj posao, morate da se obraćate svima”. Svečano otvaranje postavke zakazano je za večeras u 19 časova.

Bogate univerzalnom dimenzijom međuljudskih odnosa, četiri basne – „Cvrčak i mrav”, „Lisica i roda”, „Miš iz sela i miš iz grada” i „Gavran i lisac” – koje su, iako namenjene razonodi kraljevog sina (doba Luja XIV), bile zapravo vešta i lukava kritika francuske aristokratije, u čitanju d’Abovilove, protumačene su na savremen način. Blistav dekor, izrađen od kartona, vinila i plastike, asocira na poznate dvorske scene. Specijalno osvetljenje i tonska pratnja – spoj barokne muzike i tekstova ovih basni u dečjoj interpretaciji (na dva jezika, francuskom i srpskom), doprinose bajkovitosti, a svaki od likova, prikazan kao stilizovana lutka od novinskog papira, podseća na današnje stereotipe.

– Roda postaje elegantna i prebogata udovica, kojoj se nespretno udvara mladi prevarant, cvrčak predstavlja prokuženog umetnika, kojem se suprotstavlja razuman mrav, dok gavran podseća na oholog malog šefa kojeg ismeva drska omladina... Sve priče povezuje trpeza, simbolizam deljenja hrane ili nedeljenja, kako u kom slučaju, što poziva na analizu nas samih i naših karaktera, priča autorka, koja u Beogradu nije prvi put. Pre dve godine, u izloge instituta smestila je bajke i knjige, dok je prošle godine bila inspirisana muzičkom kutijom sa olovnim vojnikom i balerinom.

Pokazujući nam, za oči prolaznika u Knez Mihailovoj, u tom trenutku još uvek skrivene lutke koje su prvo nacrtali, pa onda i izradili studenti Akademije lepih umetnosti i Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, d’Abovilova objašnjava zašto, u saradnji sa profesorkama Draganom Marković i Vesnom Pejović i grupom „Kakoko”, radi upravo sa akademcima.

– Želja mi je bila da mladima pomognem da nauče šta konkretno znači angažman na jednom projektu. Od početka do kraja, od nacrta do realizacije. Pošto, nažalost, u Srbiji retko ko polazi stopama francuskih velikih robnih kuća i poznatih trgovaca koji svoje izloge ponude profesionalcima da ih umetnički osmisle i animiraju, ovo je, za sada, jedini način da ti mladi ljudi daju svojoj mašti na volju i rade nešto što je potpuno u skladu sa svetskim tokovima. A to je poslednjih godina upravo poseban dekor koji podseća na dečje, trodimenzionalne slikovnice. 

Svoju saradnju sa ovom Francuskinjom, stručnjakom za umetnost izloga, umetničkom direktorkom prestižnih projekata za luksuzne modne i dizajnerske kuće, koja je studije scenografije završila na Visokoj školi za primenjenu umetnost u Parizu, profesorka Marković opisuje ovako:

– Ovo je treći put da naši studenti sarađuju sa Solin d’Abovil, što je za njih više nego korisno. Na fakultetu imaju više teorijske nego praktične nastave, pa se ovo učinilo kao veoma zanimljiva i korisna priča, pogotovo jer se u ovakvim projektima bave i psihologijom, pitanjem koliko se ko, kada i zašto zadržava ispred nekog izloga i slično. Mi smo se ponadali da će, kad vide ove izloge, i drugi u centru grada poželeti da imaju nešto slično, što bi bila nova prilika za mlade kreativce, ali to se nije desilo. Nadam se da će se to promeniti.